Read More

Локална власт у Пљевљима није обезбиједила олакшице, нити било какве друге облике помоћи и подршке за велики број пљеваљских предузетника у периоду епидемије. Велики број Пљевљака који имају свој мали или средњи бизнис нису могли у вријеме епидемије да раде и зараде, али су већ платили или ће морати да плате све дажбине општини и комуналним предузећима, као што су то морали у раније. Предсједник Општине Игор Голубовић није се чак удостојио да предложи сет економских мјера у циљу ублажавања последица епидемије корона вирусом на мале привреднике и предузетнике у општини Пљевља, а камоли да их реализује. За сваку осуду је то што је актуелни предсједник општине, током читавог овог периода, био потпуно пасиван и није показао ни намјању бригу, нити солидарност према Пљевљацима који су у периоду епидемије морали да прекину своје послове или да их сведу на минимум, због чега су имали велике губитке. Штавише, локално предузеће Чистоћа нпр. и у овом периоду епидемије наставља да обрачунава високе цијене чистарине на врло проблематичан начин.

Чему и коме служи овакав предсједник пљеваљске општине? Очигледно, само врху партије у Подгорици, крупном капиталу и личном интересу. Игор Голубовић је поново показао да није дорастао нити је достојан функције првог човјека општине Пљевља, нити да му је стало до заштите интереса њених грађана. Изгледа да он рачуна да ће бити довољно да његов ДПС пред изборе поново купи сиротињу социјалом, што се већ једном овој власти мора обити о главу.

Било би логично и једино одговорно да је Игор Голубовић припремио сет мјера економске подршке и помоћи грађанима и локалној привреди са општинског нивоа и да је тим поводом сазвао сједницу локалног парламента. Умјесто тога, Игор Голубовић се прави као да се проблеми грађана, предузетника и малих привредника у овом граду њега не тичу и као да је стање редовно, а знамо да није.

Може се лако направити упоредна анализа шта су све грађанима, малом и средњем бизнису обезбиједиле од олакшица, мјера помоћи и подршке друге општине, а шта је обезбиједио Игор Голубовић, тј. локална власт у Пљевљима. Посебно је такво поређење лако направити из разлога што Игор Голубовић није обезбиједио ништа. С друге стране, рецимо у Беранама, која немају ни приближно снажне привредне субјекте и ресурсе, какве имају Пљевља, обезбијеђено је да општина субвенционише комунална предузећа за сва физичка и правна лица, привредна друштва и привреднике која због тренутне епидемије не обављају привредну дјелатност на период од 90 дана у износу 50%. Општина Беране је ослободила на период од 90 дана плаћање комуналних такси за коришћење јавних површина (љетњих башти) за 2020. годину. Општина Беране је ослободила на период од 90 дана обавезе плаћања накнаде за приступ комерцијалним објектима за угоститеље, фризере, козметичаре… Затим је ослободила обавезе плаћања закупа сва физичка и правна лица на период од 90 дана. Ослободила је од пореза на непокретности регистроване пољопривреднике за 2020. годину, као и такси за лиценцу за 2020. годину за сва такси удружења. Омогућено је одложено плаћање пореза на непокретности за сва физичка и правна лица као и одлагање плаћања приреза порезу на доходак физичких лица на период од 90 дана. Обустављена је принудна наплата за сва физичка и правна лица обухваћена мјерама Владе на период од 90 дана, док су средства буџетске резерве општине Беране усмјерена на санацију економске ситуације наугроженијих привредних дјелатности. Уз све то, у општини Беране значајно су смањене плате општинским функционерима, док су у општини Пљевља оне и даље на неоправдано високом нивоу.

Предузетници у Пљевљима, понављамо, имају довољно разлога да буду веома незадовољни што са нивоа Општине није предузето ништа да се помогне и олакша њихово пословање и поред тога што је било простора да се много тога уради. Стога је крајње вријеме да власт ДПС-а и сателита, како на државном тако и на локалном нивоу, буде кажњена и смијењена од стране грађана, између осталог и тако што ће јој масовно отказати послушност и подршку и они који су јој до сада пружали повјерење из различитих разлога. Владислав Бојовић,

предсједник ОО Демократске народне партије Пљевља и функционер Демократског фронта

Демократски фронт “честита” предсједнику Црне Горе, Милу Ђукановићу, нови-стари статус Црне Горе, која, по Извјештају “Земље у транзицији” од Фридом Хауса из Вашингтона, од 2003. године по први пут више није демократска држава. Наравно, по ДФ-у, она није била демократска од првог дана кад је Ђукановић преко лажираних избора приграбио власт. Али овакво ново “ласкаво” признање значи потврду свих тврдњи Демократског фронта шта је све Ђукановић преданим трудом и радом начинио од Црне Горе као своје прћије и монете за поткусуривање. Наравно, грађани Црне Горе сад и преко Фридом Хауса могу правити паралеле да је предсједник недемократске државе и сам недемократа, и главни генератор свих недемократских процеса.

ДФ зато предлаже контрамјере против мрског и однарођеног Фридом Хауса, који се усудио да било шта лоше проговори за оазу шверца, криминала, депонију дроге и полицијску државу Монтенегро. У том контексту ДФ се залаже да Ђукановић одмах активира своје државне специјалне и обичне тастер-тужиоце за свадбе и сахране правне државе.

ДФ предлаже да Миливоје Катнић, алиас Тајновидац, Фридом Хаусу одмах супротстави своје староцрногорство као најјачи аргумент да Фридом Хаус говори неистине, јер су тој међународној институцији коначно пале маске, па је изашло на видјело да је Фридом Хаус само још једна од ДФ-ових страних експозитура, које су у сарадњи с ДФ-ом припремале државни удар 2016. године. Зато се Фридом Хаус сад до краја разоткрио у покушају блаћења оазе демократије шеика Ђукановића.

Суткињи Сузани Мугоши ДФ предлаже да појача казнену тарифу за Фридом Хаус, посебно за конструкцију да је власт Монтенегра, како рече злобни Мајкл Смелцер из те међународне терористичке организације, “заснована на ауторитаризму”. А таква формулација представља јасан одраз зависти Фридом Хауса на демократским искорацима Мила Ђукановића, као освједоченог “демократе”. Зато нек суткиња Сузана казни Смелцера не петсто, него шестсто еура за сваку изговорену ријеч, па ће господа из Вашингтона други пут пазити шта причају против Мила. А драконска Сузанина мјера ће охладити многе усијане главе у Америци, које ће други пут пажљивије третирати Црну Гору и њеног демократског диктатора.

Суткиња Сузана би требало да наложи и хапшење терористичке асоцијације Фридом Хаус, јер је то за Катнића организована криминална група, која се изула пред црногорском јавношћу инсинуацијама, које не може замислити ниједан режимски полтрон. А пошто је суткиња ту да суди, ДФ очекује да ће Мугоша преко Катнића и Катнићевог тима за садњу лука процесуирати међународног терористу из Фридом Хауса, Смелцера, који потписује све оцјене о Монтенегру. Посебно јер се усудио да изрекне гнусну инсинуацију да је пресуда за такозвани државни удар подијелила Црну Гору и њено већ ионако поларизовано друштво, те да је судски поступак од стране судије Сузане Мугоше вођен са много неправилности.

ДФ је могао у све да повјерује, осим у такву тврдњу. Посебно зато што грађани долазе у дилему да не живе у најдемократскијој земљи на Балкану и шире, јер, да није тако, Ђукановић би као поштен и одговоран човјек и политичар поднио оставку са све својом ужом и широм фамилијом и полицијом. Фридом Хаус, ничим изазван, из зависти према дометима младе Монтенегро-демократије још инсинуира. Тако очи боде и нова малициозна Смелцерова оцјена да је у Црној Гори “власт заснована на ауторитаризму као посљедици непотпуне демократске промјене” па “таква власт истовремено може да спроводи политичку репресију и расписује изборе.”

По ДФ-у, међународни терориста Мајкл Смелцер, као “подметнути” истраживач Фридом Хауса, стојећи иза свих изречених инсинуација на рачун Монтенегра, дрско и тенденциозно је истакао и да су у раду правосуђа “забиљежени негативни трендови и недостаци у независном раду. У том смислу су истраживачи забиљежили забрињавајуће случајеве скандала у правосуђу и тужилаштву. Бриге додатно интензивира и то што члановима Правосудног савјета истичу мандати.”

ДФ зато жели да помогне суткињи Сузани Мугоши да се алаверти у маси срачунатих инсинуација из САД-а, и да јој коначно разоткрије да је Фридом Хаус инострана агентура ДФ-а, која очито ради на рушењу успјешне приче, зване незадужена Црна Гора, лише три четири милијарде што спољњег, што унутрашњег дуга.

ДФ нерадо истиче и чињеницу да се дотични страни сарадник Демократског фронта у организовању државног удара, Мајкл Смелцер, (Катнић да утврди његово право име: Мајкл, или Саша) и превише размахао кад је истакао и наводне проблеме у црногорској парламентарној пракси, рекавши: “Чланови опозиције су још 2016. године одбијали да учествују у раду Скупштине, пошто је – након избора, које су означили као непоштене – по десети пут власт преузела владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС).”

ДФ истиче: какав је то посебан аргумент да је Ђукановић – по свега десети пут преузео власт у Црној Гори. То је само доказ више одсуства било какве државне репресије према грађанима, или куповине гласова, корупције и свега осталог, него народ напросто воли свог праведног сиромашно владара чистих руку, далеког од сваког шверца и државних намјештаљки, непотизма и корупције.

Смелцер злобно измишља и друге неправилности у раду оазе демократије, Монтенегра, а за шуровање с ДФ-ом посебно је индикативна његова оцјена да је Скупштина успорено спроводила изборне реформе због опозиционог бојкота посланика. Наводни стручњак Фридом Хауса, невладине организације баш из Вашингтона, уз све гнусне инсинуације на рачун Ђукановића, истиче и да се “многи лидери Централне и Источне Европе више не претварају да маре за демократију и владавину права”. Зато му ДФ поручује да се, ако је циљао на Ђукановића, пресабере, јер је Ђукановић доказани премијер-предсједник побједничког духа. Па се на њега не могу односити закључци Смелцера, озлоглашеног мрзитеља ДПС-а, који на крају истиче и ове небулозе: “Закључци до којих смо дошли су крајње обесхрабрујући. Утврдили смо да се лидери и политичари у том подручју више не крију иза демократских фасада. Нјихове маске су пале и они се више не прикривају иза поштовања номиналних вриједности и отворено нападају демократске институције.”

Зато ДФ очекује да Миливоје Катнић опере руке бар од прољећне садње лука, кад већ неће од много тога другога, и да дигне умно-интелектуални глас у свом стилу: “Господине Фридоме, полакоте..!”

Ово тим прије што Смелцер малициозно тврди да Монтенегро сада стоји руку под руку с Албанијом и осталим земљама које су, како пише, “забиљежиле највећи пад – имајући у виду све земље Балкана”. А тим поводом истиче назадовање Црне Горе у борби против корупције, која је “тешко” замислива уз име Ђукановића. Зато потпуно депласирано дјелује и злобна инсинуација Смелцера о наводној корупцији на свим нивоима, и тврдња да “постоје и случајеви распуштања институција и устручавање од дјеловања којим би се адекватно супротставило корупцији.”

Све ове гнусне инсинуације Фридом Хауса и нервозног Смелцера су нетачне тим прије што је Монтенегро нова, млада и перспективна чланица НАТО, па је нелогично да “елитна” земља те хуманитарне организације буде таква каквом је Смелцер представља. И притом је блати ниоткуда друго него баш из срца најјаче НАТО силе, то јест, престонице САД-а, Вашингтона.

Ово тим прије што министар одбране Пеђа Бошковић плаши грађане неким хибридним информацијама и ратовима, а сад Монтенегро, по оцјени Фридом Хауса, испаде хибридна државица са хибридним режимом за све осим за владавину права. Није фер од г-дина Смелцера што се Ђукановић потресао чувши да је, за разлику од Монтенегра, чак и Косово испредњачило, уз Сјеверну Македонију, посебно уз напредак на плану слободе медија. Ово тим прије што се зна да Ђукановић медијима у Црној Гори даје пуну слободу да се осјећају заробљено. ДФ оцјењује да Смелцер у најмању руку није имао срца кад је и поред задужења Монтенегра, од свега пар милијарди, указао да у нашој оази демократије постоји и тзв. дужничка дипломатија, то јест, све горе од горега.

А да је Фридом Хаус филијала ДФ-а говори и чињеница што им се подудара и став о скривеној намјери црногорског режима око ефеката пандемије. Смелцер пише да би режимске мућке око ограничавања грађанских слобода преко пандемије могле да “убрзају слом демократије.” И истиче настојање “аутократа у региону и широм свијета да приграбе моћ и централизују је”. Због свега наведеног, ДФ на крају само може констатовати: ако је и од Смелцера, много је. Јер нема потребе да се и он спрда с правном државом Црном Гором, кад то већ Ђукановић истрајно чини свих ових година.

Постављање полицијских марица и патрола испред храмова, забрана уласка у Цркву вјерницима, забрана вршења вјерских обреда у Цркви широм Црне Горе не може се другачије посматрати него као брутално скрнављење храмова и празника и понижавање православних вјерника од стране овог режима. Под окриљем епидемије и у очигледном савезништву са корона вирусом, режим појачава прогон историјске Српске православне цркве, уз застрашивање и иживљавање над вјерујућим народом и свештеницима.

Ако вјерник не може да уђе у своју вјековну Српску православну цркву и освешта славски колач и славско жито и помоли се Богу, јасно је да репресија и терор режима према Цркви у Црној Гори достиже свој врхунац, што се свакој, па и овој власти, мора обити о главу. Нека знају челни људи режима да су огорченост и гнијев вјерујућег народа такође достигли врхунац и да ће они који би да, поред пљачке коју су спровели, још и прогоне Цркву, морати да сносе последице. Увјерени смо да ће, као у стара времена, Црква знати да учини да буду записани сви они, који су у овом времену ударали на Цркву и терорисали свештенике и вјернике, а самим тим и да за сва времена буду запамћени, због чега ће и њихови потомци носити велики терет стигматизације. Тешко да ће њихова поколења моћи да издрже срамоту због онога што су им преци радили.

Такође, јасно је да овај режим нема уставно право да забрањује народу да улази у своје цркве и уз све то, без увођења ванредног стања, док је постављање марица испред православних светиња дрска пријетња хапшењем упућена вјерујућем народу. Поставља се питање зашто марице и патроле нису постављене испред Волија или испред отворених кладионица, већ искључиво испред православних храмова?! Очигледно је да Душко Марковић, Милутин Симовић и остали из врха власти стварају амбијент у којем би православни вјерници у Црној Гори ваљда требало да сваког дана позивају начелника полиције и питају га да ли могу да уђу у своју Цркву, помоле се Богу и освештају славски колач и славско жито.

Нама је јасно да је посебно Милешевска епархија у Пљевљима трн у оку овом режиму, јер она симболизује јединство Српске православне цркве и одражава њен наддржавни карактер. Због тога је практично у истом дану у Пљевљима забрањен улазак вјерницима у Цркву, ухапшен је српски младић под смијешном политичком оптужбом, да би у низу кукавичких, јадних и подлих потеза, под окриљем ноћи и короне, поново срушили таблу са тробојком на брду изнад града. Ако врх режима своју тиранију настави са протјеривањем свештеника нека рачуна да ће се суочити са невиђеним гнијевом и отпором народа, упркос неуставним мјерама Милутина Симовића и врха ДПС-а.

Евидентно је да, опијени својом похлепом, челни људи власти нису разумјели поруку вјерујућег народа нити су извукли поуку из великих народних литија, због чега ће грађани Црне Горе морати да их до краја отријезне, на начин што ће их коначно срушити са власти. Тиме ће ослободити и себе и Црну Гору из чељусти криминализоване групе појединаца који су приватизовали Црну Гору и обогатили се на штету својих грађана, а сада још прогоне Цркву, застрашују вјернике и скрнаве вјерске празнике.

Након заплијене пола тоне кокаина на државном броду, владајућа гарнитура је по свему судећи изгубила компас, па очајнички, новим дизањем тензија, покушава да скрене пажњу са криминала, милионске корупције и дебелог уграђивања појединаца, са тешке финансијске ситуације коју су произвели и све тежег економског положаја већине грађана, као и са чињенице да су изостале одговарајуће мјере подршке и помоћи грађанима и привреди. Исто тако је јасно да режим покушава да, у коалицији са корона вирусом, радикализује мјере у циљу гашења једине инсторијске, канонске и државотворне Српске православне цркве у Црној Гори, уз отимање храмова и протјеривање свештеника.

Могуће је да ће епидемија короне убрзо нестати широм свијета, али зараза или обузетост прогоном Цркве код ове власти очигледно неће проћи, све док од стране народа она не буде срушена. Овог пута, неће јој ни очигледно савезништво са корона вирусом, помоћи да се спасе сигурног пораза и коначног пада.

Не дамо светиње! Срећна слава!

Владислав Бојовић, предсједник ОО Демократске народне партије Пљевља и фунцкионер Демократског фронта

Иако се власт хвалила како је наводно изградила ефикасан систем за спрјечавање сукоба интереса, предсједник општине Пљевља отворено, бахато и безочно остварује своје високе мјесечне приходе управо у драстичном сукобу интереса. Јавност је недавно упозната са тим да, поред плате предсједника општине, Игор Голубовић прима и 600 евра мјесечно од Рудника угља АД за наводне консултантске услуге и поред тога што је у питању школски примјер сукоба интереса.

Подсјећамо да су, између осталог, општина Пљевља и Рудник угља већ годинама у судском спору у којем Општина тражи да јој Рудник угља коначно измири вишемилионске обавезе. Поставља се питање да ли Игор Голубовић прима тих 600 евра мјесечно од Рудника угља како би са позиције првог човјека општине Пљевља омогућио да Рудник угља ипак избјегне обавезу плаћања наведеног дуга Општини. На сличан начин на који је Електропривреда већ избјегла да плати Општини преко 15 милиона евра због нелегалног одлагања пепела и шљаке на депонији Маљевац. Имајући у виду специфичан дужничко-повјерилачки однос Рудника угља и општине Пљевља, примања Игора Голубовића од Рудника угља морају се третирати као једна врста корупције, у коју је Игор Голубовић свјесно ушао, како би остваривао додатне личне приходе.

Игор Голубовић је, како видимо, задржао своју позицију па и дио примања у Руднику угља јер је свјестан да како је пуком игром случаја дошао до позиције првог човјека општине, тако може и да са ње оде. Свакако се његови досадашњи резултати могу оцијенити као једно велико ништа и све говори да ће на томе и остати. Трагедија је да општину Пљевља, у овако тешком времену, води неко ко уопште не размишља о заштити интереса, опстанку и развоју Пљеваља, већ само о тренутном личном интересу, уграђивању и сналажењу, због чега је спреман да буде понизни послушник оних који владају из Подгорице. Због тога је постао и новопечени конвертит-монтенегрин, који подржава чак и актуелни прогон историјске Српске православне цркве, и то без трунке срама и стида.

У овако тешком времену епидемије, економске кризе и неизвјесности за многе породице у Пљевљима и Црној Гори, које једва састављају крај са крајем, једино морално и одговорно би било да Игор Голубовић под хитно поднесе оставку на мјесто предсједника Општине. Ионако се он са те позиције не пита ништа, већ о свему кључном у Пљевљима одлучује Влада у Подгорици. Да је тако, говори и чињеница да се Игор Голубовић није усудио чак ни да у ово вријеме епидемије, са нивоа Општине, обезбиједи олакшице, у виду ослобађања од плаћања комуналних такси и других општинских намета, оним предузетницима у Пљевљима, који су морали да обуставе своје послове или да свој рад и зараду сведу на минимум.

Пошто је најавио мјере штедње, позивамо Душкa Марковићa да одмах расформира постојећу Агенцију за спрјечавање корупције и да државни новац који је тамо трошен преусмјери на повећање плата запосленима у сектору здравства, имајући у виду да се АСК показала као неко ко подстиче корупцију функционера власти, што потврђује примјер Игора Голубовића.

Случај Игора Голубовића јесте потврда да су представници власти у својој незаситости изгубили сваки осјећај за реалност и поштовање закона, посебно када су у питању њихови приватни интереси. Овакви облици бескрупулозног, неморалног и неконтролисаног понашања представника власти, први су поуздан знак да је овом режиму засигурно дошао крај, што су јасније него икада показале литије за одбрану светиња.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта

Демократски фронт указује грађанима Црне Горе на посљедњу изјаву Мила Ђукановића, поводом 3. маја, Свјетског дана слободе медија, као на врхунац политичког и људског лицемјерја и бешчашћа. Иако свих ових година настоји до краја да пороби медијске слободе, и све медије стави под своју контролу, сад је управо имао скрупула да се придружи овогодишњој кампањи УН под слоганом “Новинарство без страха и фаворизовања”. И да лично упути подршку медијима у Црној Гори, како је наведено: “за професионално и слободно извјештавање”.

Да се Ђукановић на сличан начин већ годинама дволично руга грађанским слободама и правима, као и слободама медија, и више је него видљиво. А његова изјава управо говори о степену бескрупулозности да се подсмијава медијском простору Црне Горе и здравом разуму грађана. Зато на Првом каналу приватног Јавног сервиса Ђукановића свих ових година иде фарса, серија “Ђукановић против Ђукановића” на тему “Збори једно, а чини сасвим друго”. ДФ зато подсјећа вјечитог предсједника-премијера да је највећи проблем око професионалног и слободног извјештавања у Црној Гори – управо он лично. Да управо Ђукановић током свих ових година генерише све облике поробљавања медија и стављања у функцију његових потрепштина по вертикали моћи.

Као доказани хомо дуплекс, Ђукановић и овог пута подупире процес који плански урушава свих ових деценија, као посљедњи европски диктатор. ДФ му зато поручује да је већ одавно изгубио свако право да говори на задату тему, а не да још лично даје подршку новинарству. И то у земљи, у којој је направио огледну медијску црну рупу, која може служити за будућа проучавања репресивног учинка над слободним медијима. За илустрацију моћи и насиља над новинарима, уз хапшења због текстова, уз примјере монтираних судских процеса, уз паљења аутомобила, пребијање новинара, бомбашке нападе на редакције. Уз то се и даље не знају директни налогодавци притисака на новинара Туфика Софтића и новинарке, међу којима је и Анђела Ђикановић, уз редовна привођења Гојка Раичевића и Дражена Живковића. А при свему томе убиство највећег борца за слободу јавне ријечи у Црној Гори, Душка Јовановића, и даље остаје нерасвијетљено, као и све друге радње, генерисане, па заташкане са исте адресе, из врха режима.

На медијском небу Црне Горе Ђукановић је под контролу бескрупулозно ставио све што је могао, при чему се одупиру свега неколике медијске куће, уз невиђене притиске слугу режима. Наравно, он се вјешто уградио и у ову иницијативу УН нагласивши да је “посебно важно зауставити ширење лажних вијести и дезинформација”. И на тај начин се додатно разоткрио да је лично дао упут Суду у Бијелом Пољу око преиначења одлуке и подизања оптужнице против младог Радована Ракочевића, члана ДНП-а, активног учесника литија, само зато што је на свом твитер-налогу пренио вијест из медија о шефу режима, без било каквих коментара. Зато ДФ још једном јавно упозорава Ђукановића да ће лично, као налогодавац, бити одговоран за све што се Ракочевићу деси усљед нимало безазлених вишегодишњих здравствених проблема, у којима се тај млади човјек налази.

ДФ на крају жели да “охрабри” неколике преостале праве медијске куће у Црној Гори: “Благо вама док вам Ђукановић даје подршку за даљи рад. Слободно новинарство има да процвјета, на добробит мафије и полиције, као два крака исте хоботнице Ђукановића.”

Запљеном пола тоне кокаина на броду “Будва” дефинитивно је закуцан и посљедњи ексер у мртвачки сандук црногорске Прекоокенаске пловидбе.

Истовремено смо у времену пандемије и борбе са економском депресијом коју је најавио Душко Марковић остали без главног извозног производа- кокаина. Посебно је иритирајуће саопштење Управе полиције да су и они учествовали у акцији, иако је брод “Будва” под црногорском заставом испловио из Казабланке у Мароку и упутио се ка луци Хамбург у Нјемачкој.

Изгледа да су у Управи полиције пожурили да нам ухвате “муштулук” како је брод у власништву Барске пловидбе са црногорском посадом и под црногорском заставом заплијењен са пола тона кокаина само захваљујући изузетним напорима и самопрегалаштву Зорана Лазовића и Душка Голубовића. Сад је ваљда сваком јасно зашто је једна од првих попуштајућих мјера НКТ-а била отварање лука и дозвола за поморски саобраћај.

Очигледно је да су на броду “Будва” врло пажљиво пратили премијерски сат и озбиљно схватили поруку Душка Марковића да ћемо на сваки могући начин тражити паре за плате и пензије. Указујемо да вриједност ових заплијењених 500 кг кокаина помијешаних са 1000 кг активне супстанце на њемачким улицама износи минимум 300 милиона еура. А треба ли уопште подсјећати да је министар финасија Дарко Радуновић прије неколико дана изјавио да ће нам мјесечно фалити 300 – 350 милиона евра како би одржавали државу у животу, и да је превише случајности у изјавама државних званичника са посљедњом пловидбом брода “Будва”.

Али досадашња кокаинска пракса режимске Црне Горе показала је да кад год падне један брод, негдје друго прођу најмање два.И увјерени смо да су режимске патриотске структуре које се баве транспортом кокаина, и све ово раде искључиво због љубави према Црној Гори, нашле начин да обезбиједе пролаз у сигурне луке другим бродовима под црногорском заставом како не би касниле плате и пензије и завршетак аутопута.

Само се надамо да се и друге државе не досјете да отпочну шверц кокаина да би ублажиле кризу узроковану коронавирусом, јер би тад Црна Гора добила озбиљну конкуренцију, пошто у овом тренутку једини имамо монопол над морима и океанима.

Подсјећамо јавност да је 2014. године брод “Будва” поринуо у море актуелни предсједник Скупштине Иван Брајовић са све бијелим рукавицама пожељевши му да дуго и дуго плови океанима и проноси славу Црне Горе. Нажалост, Иванов брод је пловио само шест година, али су његове ријечи биле пророчанске, јер је једном пловидбом од Казабланке до Хамбурга пронио славу Црне Горе во вјеки вјеков.

После још једне режимско кокаинске афере овог пута у доба короне сматрамо сврсисходним да се сви бродови у власништву Црне Горе продају, како се не би наносила штета часним црногорским поморцима које више ниједна бродска компанија не жели да запосли, јер их повезују са криминалним радњама режима који је нанио глобалну срамоту држави. А да којим случајем имамо ВДТ-а и СДТ- а позвали би их да истраже и процесуирају још једну коакинску аферу, а пошто их немамо, увјерени смо да њемачко тужилаштво неће ни са ким склапати споразум о кривици.

Демократски фронт позива Тужилачки савјет да хитно сазове сједницу и одреди се према тврдњама посланика Срђана Милића да му је Миливоје Катнић саопштио како је Светозар Маровић изнио из Црне Горе 400 милиона евра.

Подсјећамо да је управо Миливоје Катнић предложио Светозару Маровићу споразум о кривици којим је предвиђено да врати 1.100.000 евра, и да у хуманитарне сврхе уплати још 100 хиљада евра. Судећи по тврдњама посланика Милића испада да је неко у СДТ-у и Вишем суду за споразум о кривици са Светозаром Маровићем остварио значајну милионску корист јер му је дозволио да изнесе 400 милиона евра из државе.

И умјесто да одговори на Милићеве оптужбе, Миливоје Катнић нас упућује на поезију Матије Бећковића и позива се на староцрногорство као додатак ЗКП-у, али су зато његове тужитељке Лидија Вукчевић и Стојанка Радовић тражиле и добиле да Небојша Медојевић и Милан Кнежевић буду стављени у затвор без скидања имунитета јер су указивали на могућу корупцију у црногорском правосуђу.

Зато питамо ко је надлежан да саслуша Милвоја Катнића и утврди ко је и како из Црне Горе изнио 400 милиона евра. Оно што је извјесно то сигурно није Ивица Станковић персонификација компромитованости и корупције о чему најбоље свједоче телефонски разговори професора Душка Кнежевића и Нена Вујошевића као доказ ендемске корупције и рекетирања у црногорском тужилаштву. Да ли је могуће да у тренутку кад се држава налази пред колапсом, и кад премијер Душко Марковић најављује да ће се држава задуживати по зеленашким каматним стопама само да би сервисирала обавезе према пензионерима, да ниједна надлежна правосудна институција нема храбрости да саслуша Миливоја Катнића и утврди како су изнијете 400 милона евра стечене организованим криминалом и злоупотребом службеног положаја.

Нама је јасно да се у Тужилачком савјету плаше Миливоја Катнића који им на себи својствен начин пријети и уцјењује компроматима из прошлости, али ДФ је доказао да се никог не плаши у раскринкавању криминално коруптивне хоботнице у црногорском правосуђу. Зато јавно прозивамо Миливоја Катнића да саопшти ђе се ђедоше 400 милиона евра или боље рећи ко се све уградио у споразум о кривици Светозара Маровића? Довољно је за почетак да се провјере имовински картони тужилаца и судија који су директно и индиректно водили поступак против тзв. Будванске групе, и сигурно да ће се доћи до фрапантних података.

Посебно указујемо представницима међународне заједнице забринутим за в.д. стање у правосуђу, да се Црна Гора налази пред државним колапсом и да је то искључиво одговорност режима. Више пута смо саопштили и сад понављамо, правосудна криза се једино може ријешити корјенитим кадровским промјенама у тужилаштву и судовима. Управо случај Светозара Маровића показује да Ивица Станковић, Миливоје Катнић, Лидија Вукчевић, Стојанка Радовић и један број судија више не могу обављати никакве функције у правосуђу, и уколико неко буде инсистирао на консензусу око ових питања, мора знати да је то услов свих услова да добијемо деполитизовано тужилаштво и судове.

Демократски фронт обавјештава јавност да је Радовану Ракочевићу, члану ГО ДНП- а из Бијелог Поља од стране судије Радомира Кљајевића, уручен позив да се 26. маја појави на главном претресу у поступку који се води против њега јер је на свом ФБ профилу пренио вијест једног српског портала да је Мило Ђукановић инфициран корона вирусом, а коју је пренио и значајан број регионалних медија. У оптужном предлогу који је поднио тужилац Славенко Смоловић тражи се да Радован Ракочевић буде осуђен јер је ширио панику и страх пренијевши вијест са портала коју тог дана није демантовао ни Мило Ђукановић ни његов кабинет. Оваквом бруталном злоупoтребом тужулаштва и судова наставља се терор против ДФ-а, слободе говора и најосновнијих људских права и слобода. Неформална диктатура која траје од половине марта очигледно има за циљ гушење сваке критичке мисли која јасно указује да се мјерама НКТ- а брутално гази Устав и сви могући закони. Судским поступком против Радована Ракочевића жели се успоставити стандард обрачуна који у коначном може резултирати забраном кориштења друштвених мрежа за све који имају другачији став од оног који нам режимски сатрапи намећу као мјеру патриотизма. Ако би истински тражили примјере говора мржње онда би Јавни сервис и сви режимски портали требало одавно бити забрањени, а њихови главни и одговорни уредници били на дугогодишњој робији. Али је изгледа Радован Ракочевић највећи проблем режимске Црне Горе јер је на свом профилу објављивао снимке величанствених литија из Бијелог Поља, јасно се одредивши као већина грађана да ће бранити светиње и наше духовно насљеђе. Очекујемо да овакав оптужни предлог наиђе на реакцију организација које се баве заштитом људских права и слобода, али и адвокатске коморе и угледних правника који не би смјели да ћуте на класичну политизацију правосуђа у обрачуну с политичким неистомишљеницима. У сваком случају, немамо дилему да ће Радован Ракочевић и ДФ изаћи као побједници из још једне монтиране правосудне фарсе, и без обзира што је правда у Црној Гори спорија од корњаче, кад тад ће свима закуцати на врата.

У свјетлу васкршњих празника, ДФ истиче васкршњи „муштулук“ Драгана Бокана, формалног власника „Волија“ (уско повезаног са Браном Гвозденовићем) да грађане обрадује наплатом прекораченог сата на паркингу „Супер Волија“ са три еура. А циљ образложења за додатно цијеђење пара од осиромашених грађана је, како се наводи, да се „купцима омогући што угоднија куповина“. Зато све дјелује смислено таман као да је текст „Волија” састављао неко из НКТ-а.
ДФ не вјерује да је текст могао писати Бокан лично, јер није у тону са уштивним порукама Душку Кнежевићу о набијању на колац, или на нешто слично. Мада стоји чињеница да Бокан слови за контроверзног бизнисмена. Ово тим прије што ни у доба короне још није успјешно опрао руке од оптужби Душка Кнежевића да је тајкунски бизнисмен, који ради за Ђукановића, уз логистичку подршку шефа. Уосталом, Бокан и донира средства за приватни КК „Будућност“ колико му шеф режима одреже, па се само формално води као власник Клуба.
ДФ истовремено прозива Бокана да одбаци тврдње Душка Кнежевића да га је ДЕА ставила на списак око шверца кокаина, јер, по ријечима „одбјеглог бизнисмена“, Бокан чини „саставни дио криминалне хоботнице“. Још једном подсјећамо на писање медија како су црногорски цариници током 2019. открили паковања кокаина у контејнерском дијелу са бананама, а „Воли“ негирао своју умијешаност, мада се стиче утисак да су „трагови многи до пећине“, па и до контејнера.
А, уз све ово, Бокан би додатно и да се гребе од грађана за по три еура, у циљу „што угодније куповине“, пошто се већ огребао за 100 хиљада еура које му је у борби против короне уплатио Милутин Симовић, откупљујући од њега пакете сухомеснатих производа за подручја означена као жаришта. Притом, Драган Бокан несметано изводи грађевинске радове за вријеме полицијског сата на свом објекту у Даниловграду, а да не спомињемо изградњу двије вишемилионске виле под Горицом, у близини „ничије куће” Мила Ђукановића.
Зато се на контроверзна три еура Бокана фино надовезује и контроверзна порука Ђукановића поводом Васкрса да „није вријеме за расправе, већ за слогу”. А то поручује онај исти Ђукановић, који је због својих енормних апетита према новцу и власти главни кривац за заваде и расправе по цијелој Црној Гори, која ће се након његове диктатуре морати још дуго опорављати.
На крају, ДФ позива Брана Гвозденовића да изврши пресудни утицај на Драгана Бокана да одустане од наплате паркинга, јер се може догодити да после ове пандемије, усљед нове расподјеле друштвене добити, садашњи формални власник „Волија” почне плаћати паркинг испред свог некадашњег објекта.

Предсједник Демократске народне партије, Милан Кнежевић, у име чланова и симпатизера ДНП-а, као и у своје име, срдачно честита православни Васкрс патријарху српском Иринеју, Нјеговом високопреосвештенству, митрополиту црногорско-приморском, господину Амфилохију, епископу будимљанско-никшићком Јоаникију, епископу захумско-херцеговачком Димитрију, епископу милешевском Атанасију, као и свештенству и монаштву српске православне цркве.

Свим вјерницима православне вјероисповијести Кнежевић жели да благе дане Васкрса дочекају у миру и блаженству, и да у времену физичких и духовних вируса очувају своје физичко и духовно биће за дане пред нама.

Кнежевић на крају истиче да је православље један од најчвршћих темеља и данашње Црне Горе, јер вјернике ваздиже ка Богу у спознаји о божјем васкрсењу и побједи над пролазношћу ствари и смрћу. Христос воскресе! Ваистину воскресe!

Влада да прецизира мјере и хитно подржи пољопривреднике

Подсјећамо да је Душко Марковић, прије недељу дана, представљајући план економских мјера, саопштио следеће: „Од сектора пољопривреде очекујемо снажан допринос оживљавању економских активности и због тога је Владино опредјељење да се, поред више него издашног Агробуџета, пољопривреда додатно подржи кроз: једнократну помоћ привредним рибарима; плаћање доприноса осигураницима по основу пољопривреде; једнократну подршку корисницима старачких накнада; подршку куповини домаћих производа; подршку плаћању производа домаћим произвођачима у року од 15 дана; повољне кредите за набавку обртних средстава и плаћање камате корисницима тих кредита у грејс периоду; авансну уплату 80% појединих премија“.

Да кренемо редом, на основу саопштеног не зна се колико ће износити најављена једнократна помоћ и не зна се да ли ће ову помоћ, по обичају, Влада дијелити селективно или ће сви имати прилику да добију одговарајућа средстава. Даље, када је ријеч о плаћању доприноса осигураницима по основу пољопривреде, поставља се питање да ли је премијер мислио на оне доприносе које Влада дугује пољопривредницима за претходни период. Да је ова Влада стварно опредијељена да стимулише потрошачки патриотизам, програм подршке куповини домаћих производа био би активан већ више од 10 година. У стварности, увознички лобији и тајкуни, под заштитом ове власти, полако али сигурно гуше домаћу производњу. Даље, постојећа законска рјешења предвиђају управо дисциплину у погледу благовременог плаћања производа, док у стварности имамо да се велики трговински ланци понашају као да су изнад закона, па се рецимо производи малих прерађивача млијека са сјевера, чија је производња искључиво од домаћег млијека, не плаћају благовремено што се рефлектује на нижу откупну цијену и нередовну исплату преузетог млијека. Јасно је ваљда да ове мјере не треба да се спроводе само у времену короне, већ то треба да буде правило које је већ предвиђено постојећим законом. Када је ријеч о кредитима, претпостављамо да је Душко Марковић мислио на чувени Инвестиционо-развојни фонд. Познато је добро да је ИРФ испостава владајућих партија, који даје новац у виду кредита углавном пред изборе и са циљем куповине гласова, а не за свеобухватан развој пољопривреде. Што се тиче плаћања премија, постојеће премије, иако су и оне испод реалног нивоа, министарство пољопривреде свакако дугује пољопривредницима. Ако је премијер већ хтио да помогне пољопривредницима, онда је требао да најави да ће они добити бар једну ванредну премију у висини прошлогодишњих премија као подршку у овој ванредној ситуацији, што премијер није учинио.

Да Душко Марковић и ова власт заиста очекују од пољопривреде „оживљавање економских активности“, створили би у претходном периоду бар основне предуслове да тако и буде. Улагали би осмишљено, стратешки и неупоредиво више у развој, умјесто што су подржавали велике увознике хране и тиме гушили ову грану привреде. Да је „агробуџет више него издашан“, како тврди премијер, не би огроман број пољопривредника живио на ивици голе егзистенције и не би се села убрзано празнила. Пољопривреда не може да се активира тек тако, кад то режиму падне на памет, и то без претходног дугорочног улагања. Видимо да се и у Србији и многим другим озбиљним европским државама показало да је пољопривреда у овој ситуацији витална и стратешка грана привреде, што нажалост и поред свих ресурса, није случај у Црној Гори.

Дјелује да је наводне мјере подршке пољопривреди Душко Марковић намјерно представио на нејасан, недефинисан, непрецизан и уопштен начин како би се њима лакше манипулисало и како би се оне лакше злоупотребљавале. Јер како видимо, једино што се конкретно ових дана предузима у Црној Гори и што се јасно види на терену, то је бестидна злоупотреба ове ситуације од стране владајућих партија у предизборне сврхе, кроз подјелу пакета помоћи само оним одабраним и подобним појединцима и њиховим породицама, док је већина поново заобиђена. Пољопривредницима који су у периоду сјетве и прољећних радова, као и многим другим предузетницима, потребна је хитна, конкретна и значајна подршка и помоћ, а не већ виђене манипулације и предизборне злоупотребе.

Владислав Бојовић,

члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта

У саопштењу ОО ДНП Беране од 6. априла, којим смо се обратили јавности, а прије свега државним званичницима, око пријеко потребне помоћи угроженом становништву и привредницима, којим је онемогућен рад током примјене мјера уведених од стране НКТ-а, упутили смо и апел надлежним институцијама да реагују. Драго нам је да је макар дио мјера усвојен.

Желимо да укажемо на чињеницу да пакет мјера, који је одобрен од стране Владе, иако користан, ни приближно није онолики колико би требало да буде. Када узмемо у обзир да је забрана обављања дјелатности за дио привредних субјеката почела још почетком марта, а за неке 18. марта, јасно је да ће привредници бити у финансијским проблемима за тај мјесец. Мјере помоћи, које надлежни треба да спроведу за тај мјесец, треба да буду: или ослобађање привредних субјеката од дијела обавеза, или новчана помоћ по запосленом у износу од по 100 евра.

Немогуће је не осврнути се и на подјелу помоћи пензионерима. Она је свакако добродошла, али исто тако и злоупотријебљена од стране ДПС-а. Прије свега, недопустиво је да се, приликом посјете предсједника државе Општој болници Беране, са њим у делегацији налазио и Министар одбране, који је уједно и званични координатор за Беране на наредним изборима, за кога и даље није јасно у ком својству је био присутан.

Забрињавајући је и начин процјене категорије друштва која изискује помоћ. Уз дужно поштовање према пензионерима, бројној и рањивој категорији становништва, не можемо а да не примијетимо да пензионери ипак имају одређена примања. Такође, имамо одређени број пензионера који имају чак значајно веће пензије од просјечних плата. Јасно је да се макар ти пензионери могу одрећи помоћи, и прослиједити је онима којима је потребнија. Али свакако, и поред све њихове добре воље, не можемо од њих очекивати да се, као најризичнија група по питању опасности од заразе, и лично излажу додатном ризику.

Међутим, на плану помоћи државе грађанима, можемо се основано запитати: а шта је са онима који су и прије ових околности били на рубу егзистенције? Дакле, и овдје се показује неспособност у организацији помоћи грађанима од стране државних институција, или је у питању циљани вид помоћи због предстојећих избора.

А највећи прекршај по здравствену безбједност становништва Берана направљен је довођењем „волонтера“ са стране, поред већ довољног броја волонтера које је организовала сама општина Беране. Чак и да занемаримо чињеницу, препознату у намјери да се ситуација искористи у сврху предизборне кампање, не можемо да не примијетимо потенцијални ризик којем су изложени грађани Берана доласком људи са простора са највећим бројем заражених особа. Ако се грађани доведу у опасност на овакав начин, легитимно је закључити да је у том случају боље и не помагати.

Напомињемо да, званично, у Беранама није било особа заражених вирусом, осим особа на лијечењу, које су из сусједних општина. У таквој ситуацији, уз минимум здравог промишљања у организацији, постојало је једноставно рјешење – блокирати на 28 дана сву комуникацију са осталим градовима који имају заражене, и после тог времена омогућити нормално функционисање. Исто важи и за остале градове, који немају заражене и обољеле особе. Или то неко из врха режима лаже грађане Берана!

Плашимо се да ће са „способним“ кадровима из власти и око власти, и њиховим начином рада, КОВИД 19 бити бијело перје у односу на то какве ће тек посљедице по друштво оставити све остало на дужи рок.

Због најновијих догађања, појаве пацијента, позитивног на вирус у Општој болници Беране, која је званично одређена за COVID болницу сјевера Црне Горе, захтијевамо хитне званичне реакције. Тражимо одговоре на питања: са којом примарном дијагнозом је примљен пацијент из Плава у ову установу? Колико дуго је хоспитализован прије откривања да је заражен? Ко је донио одлуку о пријему пацијента?

Захтијевамо да сви одговорни сносе посљедице због непридржавања око прописаних мјера, у складу с изјавом ВД Врховног Државног тужиоца да је „свако ко изложи становништво ризику оболијевања од заразних болести, кривично одговоран, и пријети му казна до 12 година затвора“.

Увођењем неформалног ванредног стања ДПС је уствари отпочео редовну изборну кампању у којој неуставне мјере и уредбе које су прогласили за све грађане једино не важе за њих који су их донијели.

Тако смо ових дана били свједоци како је предсједник ОО ДПС Вукота Станишић у центру Даниловграда у једном кафићу организовао партијски кружок по директиви Зорице Ковачевић, која не бира средства не би ли својим екстремизом на посланичкој листи истиснула нови талас жена у ДПС-у.

Такође смо добили информацију да је данас предсједник општине Колашин Милосав Булатовић посјетио села Драговића поље и Лјевишта, окупио двадестак људи, без социјалне дистанце, кршећи сваку мјеру и уредбу, наставио изборне активности ДПС-а у времену короне. Наравно, ни полиција ни тужилаштво нису процесуирали Вукоту Станишића и Милосава Булатовића, јер тужилаштво искључиво функционише по законима ДПС-а. А у међувремену се противуставно хапсе и процесуирају грађани међу којима су астматичари, дијабетичари, представници опозиције, и чија је једина кривица што удишу ваздух супротно мјерама које је увео НКТ. Затвори су нам пуни “непослушних” грађана док функционери ДПС- а крстаре пустом Црном Гором уз партијски печат и директиве организујући предизборне активности.

Али оно што представља класичну злоупотребу пандемије коронавируса јесте објављено ИПСОС – ово истраживање уз наводну подршку Уницефа, у којем се брутално промовишу нове- старе звијезде ДПС-а. Не знамо како су анкетари Ипсоса успјели да ураде истраживање ако је НКТ увео социјалну дистанцу и забрану одласка у породичне кућеи станове, али желимо да их јавно питамо којим су се параметрима служили у свом истраживању. Тако је по истраживању Ипсоса Бобан Мугоша, дугогодишњи одборник ДПС-а и директор Инситута за јавно здравље оцијењен као најпопуларнија јавна личност. Зато желимо да добијемо одговор да ли су анкетари Ипсоса упознали грађане са чињеницом да Бобан Мугоша прима плату од 3 400 евра, а да је његова супруга Љубица Мугоша власница приватне здравствене установе “Дијагностика”, коју је отворила са бившим директором ИЈЗ- а Зораном Вратницом, а којег је на функцију директора управо наслиједио Бобан Мугоша. Веома је симптоматично да “Дијагностика” пружа исте услуге из области биохемије и микробиологије, које би требало да пружа и Институт за јавно здравље Бобана Мугоше, а који је прије десетак дана поново изабран на функцију директора. Такође је занимљиво да “Дијагностика” супруге Бобана Мугоше издаје и љекарска увјерења о здравственој способности, што би у систему јавног здравства требало да раде и наши домови здравља. Да ли у случају породице Мугоша постоји конфликт интереса и злоупотреба службеног положаја остављамо грађанима да процијене.

Други на Ипсосовој листи популарности је члан предсједништва ДПС- а Јефто Ераковић који обавља функцију директора КБЦ – а. Господин Ераковић има мјесечну плату 5000 евра, а на име чланства у ЦАНУ, разних одбора и консултантских услуга додатно приходује још 16 000 евра. За заслуге у области здравства од државе је добио стан од 90 квадрата, а власник је БМW – а X1 из 2018. године чија је тржишна вриједност 40 000 евра. Иначе је господин Јевто Ераковић био и остао главни човјек Милана Роћена за довођење гласача ДПС- а из Новог Сада, што га је и препоручило за све партијске и државне функције у којима итекако ужива.

Ово су само два примјера хероја ДПС-а које промовише ИПСОС, а који су засијенили на стотине часних доктора и медицинских радника који се голоруки сваког дана боре против пандемије, а чија имена се никад неће појавити на конференцијама за штампу НКТ- а, јер не гласају нити подржавају ДПС.

Подсјећамо јавност да је просјечна плата доктора опште праксе око 550 евра, а доктора специјалисте око 700 евра. А колико је Ипсос узео за ово “независно” истраживање можемо само да замислимо.

Да је Сјеверна Кореја чак свијетли примјер демократије у односу на данашњу Црну Гору, у којој режим бескрупулозно користи неформално ванредно стање да се разрачунава с политичким неистомишљеницима, показује и хапшење Радована Ракочевића, истакнутог функционера бјелопољског ДФ-а, и члана ГО ДНП-а.

Вијест да је Мило Ђукановић инфициран коронавирусом објављена је у великом броју регионалних медија, и уопште није демантована из кабинета предсједника државе како су то његови медијски савјетници иначе досад радили. И, умјесто да објаве деманти, из кабинета Ђукановића су одлучили да процесуирају Радована Ракочевића, јер је здравље доживотног диктатора свих грађана Црне Горе државна тајна. Тим прије што је Мило Ђукановић након повратка из балтичких држава био у обавези да се тестира на коронавирус и проведе двадесет осам дана у изолацији.
Међутим, Ђукановић не само да то није урадио, већ се без урађеног теста на коронавирус шетао кроз Клинички центар, по Беранама и Тузима. Пошто свако његово појављивање у јавности, с панцир-прслуком или без њега, и додатно изазива панику и страх код грађана, најбоље би било да га, за добробит читаве Црне Горе, и не гледамо.

Подсјећамо јавност да је усљед пандемије глобалних размјера коронавирусом инфициран и британски премијер Борис Джонсон, да су тестирани Владимир Путин, Доналд Трамп и Ангела Меркел, и да нико у тим државама није хапсио људе који су објавили ту вијест. А још мање је неки грађанин извршио самоубиство узнемирен сазнањем да би његов државни вођа могао бити инфициран коронавирусом. Једино, изгледа, у Црној Гори сви треба да се разболимо ако је Мило Ђукановић болестан. Или сви треба да се правимо здрави ако се он осјећа здравим. Све друго је посао за тужиоца, који овом срамном и неуставном акцијом против Радована Ракочевића најављује забрану коришћења Фејсбука, или строго контролисане садржаје.

Радован Ракочевић је узоран млади човјек, који, осим што због политичких прогона од стране режима ужива статус дисидента, служи на част својој породици и пријатељима. Иако нарушеног здравственог стања, због којег је Ракочевић у обавези да сам себи редовно даје ињекције инсулина, он је у својој околини препознат као изузетно слободан и храбар младић, који је учествовао у свим опозиционим скуповима и литијама. Па је, свакако, и то разлог његовог експресног хапшења и процесуирања.

ДНП-у и ДФ-у је јасно да корумпирано Тужилаштво, чак и у овим околностима, има за циљ и директиву да се обрачунава са члановима и функционерима ДФ-а. Али им постављамо питање на који начин ће образложити срамно Рјешење, по којем се Ракочевић ставља у притвор од 72 сата, као и непостојеће кривично дјело које наводе у истом Рјешењу, а по којем је Ракочевић пласирао лажну вијест којом је изазвао страх и панику. Напомињемо да Ракочевић није пласирао лажну вијест, већ је само линк са том вијешћу подијелио на свом приватном ФБ-налогу, што је огромна разлика. Ракочевић, као грађанин, није био у обавези да истражује истинитост спорног текста, нити је имао ту могућност, посебно ако се има у виду чињеница да нико из Ђукановићевог кабинета није демантовао ову вијест.

Како бисмо помогли Тужилаштву да скине окове са себе, и уважи жалбу, коју је Ракочевићев адвокат, Милош Којовић, уложио, напомињемо да ова вијест код Радованових пријатеља није изазвала ни страх, ни панику, ни мучнину, ни повраћање, ни температуру. И, ако мисле да хапсе по том принципу, онда ће за вријеме короне морати да ухапсе већину грађана Црне Горе и цио Демократски фронт, који стоји уз Радована Ракочевића. А наравно, менаџмент РТЦГ, и режимске медије који дневно пласирају макар по двадесет вијести које изазивају страх и панику, треба вјероватно наградити из фонда Милутина Симовића од наших и Радованових пара.

А што се тиче Демократске народне партије и цјелокупног ДФ-а, Милу Ђукановићу поручујемо, како би му ублажили хипохондрију и скинули панцир и маску без које херојски не смије никуд да мрдне, да му желимо добро здравље и зато да би имао кондицију да одговара за сва непочинства и тортуре које је приредио напаћеном народу Црне Горе.

ДНП на крају још једном упозорава режим, и Мила Ђукановића лично, да ће сви они сносити моралну и сваку другу врсту одговорности ако се Радовану Ракочевићу, који и у затвору себи редовно мора давати ињекције инсулина, било шта деси!

ЈЕЛЕНA КЉАЈЕВИЋ,

ПОРТПАРОЛ ДНП ЦГ 

Зашто се већ недељама грађани Црне Горе држе у заблуди да се аутомобилом наводно не могу превозити више два одрасла путника, дакле без изузетка?

Зашто се већ недељама грађани Црне Горе намјерно држе у незнању да се аутомобилом ипак могу превозити више од двије одрасле особе, ако су они чланови заједничког породичног домаћинства?

Као доказ објављујемо фотографију са дијелом наредбе која се тиче ове врсте забрана.

Из најбоље намјере постављамо питање, зашто се, због нечијег немара и неодговорности, живот грађанима додатно компликује? Зашто су грађани доведени у ситуацију да им се основне наредбе које се тичу забрана разјашњавају тек након њиховог позива полицији? Зар је потребно да јавност реагује да би се донесене наредбе разјашњавале, умјесто да то буде проста обавеза државних органа који су ту наредбу донијели? Овде, прије свега, мислимо на Кенана Храповића и Милутина Симовића, који ваљда могу да се потруде да грађанима бар разјасне забране које уводе. Или су превише заузети тиме да се донирани новац за борбу против короне намиче привилегованим режимским фирмама и тајкунима, док рецимо Црвени крст у многим општинама нема да подијели ни основне намирнице све већем броју грађана који се јављају за помоћ.

Искључиво са циљем да грађанима олакшамо живот у епидемији корона вируса, указујемо на ове очигледне пропусте и захтјевамо од надлежних државних органа и формираних тијела да разјашњавају мјере које доносе. У супротном, сматраћемо да се поново покушава изводити лов у мутном, гдје се отвара простор злоупотребама и појачавању амбијента неједнакости и неправде, у коме је познато ко најгоре пролази, умјесто да се конкретно помогне свима што хитније, онолико колико је то стварно потребно.

Владислав Бојовић, члан председништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта

Да прва љубав заборава нема, па макар она била и политичка, јасно нам показују најновија дешавања у Луци Котор. Своју вјерност и спремност да подржи посрнули ДПС и овог пута није пропустио да покаже СДП, који чак, и у ситуацији борбе против вируса, користи прилику да искаже кајање због напуштања те вишедеценијске идиличне заједнице.

Наиме, они су јуче одржали електронску сједницу Скупштине акционара Луке Котор, и том приликом смијенили Бранка Ковачевића са мјеста извршног директора тог предузећа, а све то док се Ковачевић налазио у изолацији, која му је одређена јер је недавно присуствовао састанку заједно са инфицираним лицем.

Да је овај нељудски чин од раније планиран, говори нам и раније одржана сједница Скупшитне акционара те фирме, која се догодила 16. марта, противно мјерама о забрани окупљања, на којој је на чело Одбора директора Луке Котор доведена предсједница ОО ДПС Котор, др Татјана Становичић. Иако су тада сва окупљања већ била забрањена, на одржавању ове сједнице су инсистирали актуелни градоначелник Котора, Жељко Апрцовић, и посланик и почасни предсједник СДП-а, Ранко Кривокапић. Напомињемо да они до данас нијесу сносили посљедице због свог поступања, иако се многи грађани широм државе хапсе због много безазленијег кршења мјера.

Нама је јасно, да је инсистирање о одржавању ове сједнице, било само увертира како би се данас капетан дуге пловидбе, Бранко Ковачевић, смијенио са мјеста извршног директора Луке Котор, а као ВД поставио Марко Радуловић. Али нам је такође јасно и да су бродови СДП-а поново у пристаништу ДПС-а. И да само чекају повољан тренутак како би запловили заједничким морем, јер њима вјетар у леђа може само дати стари коалициони партнер.

ЈЕЛЕНA КЉАЈЕВИЋ,

ПОРТПАРОЛ ДНП ЦРНЕ ГОРЕ

Након што је јуче НКТ објавио како је утрошено првих милион евра донација за борбу против коронавируса сваком у Црној Гори је јасно зашто се у овом неуставном органу налазе функционери владајуће партије и како државом уствари управља дио Предсједништва ДПС одан Милу Ђукановићу. ДФ је на вријеме и с правом указивао да је увођење неформалног ванредног стања послужило Предсједништву ДПС – а да отпочне предизобрну кампању и доминантно помаже своје привреднике, дио чланове и највјернијих гласача. Увидом у списак фирми којима је Милутин Симовић упумпао милион евра да би се од наших пара борили против коронавируса, не оставља се ни најмања дилема да се ради о бруталној злоупотреби донација за промоцију лоповске партије ДПС – а. Зато уцијењени Иван Брајовић не смије да сазове Скупштину и позове Мила Ђукановића, Душка Марковића, Милутина Симовића и остале перјанице из Националног криминалног тима како би одговорали на питања посланика ДФ – а. По којем правилнику је Драган Бокан, власник Волија, мултимилионер и спонзор ДПС – а, добио од донација црногорске сиротиње готово 100 хиљада евра за прављење сухомеснатих пакета. Зашто Драган Бокан, који у овом тренутку под Горицом гради двије луксузне виле које коштају неколико десетина милиона евра, и који плаћа милионске уговоре иностраним кошаркасима КК Будућност Воли није донирао 100 хиљада, већ смо ми морали да донирамо њему како би у времену пандемије убрзао радове на својим грађевинама, или платио приватни авион кошаркашима који не желе да у ово вријеме буду у Подгорици? По којим то критеријума су грађани Тузи добили 3000 пакета помоћи а грађани Андријевице само 30, док грађани осталих градова у неформалном ванредном стању нису добили ниједан пакет? Зашто је Милутин Симовић и на основу које одлуке уплатио преко 500 хиљда евра режимској фирми Глосариј за набавку 28 респиратора, чији је власник Брано Мартиновић, један од главних спонзора КК Будућност Воли и кум Миливоја Катнића. Како је могуће да је велики човјек и хуманиста Хајриз Брчвак плаћао један респиратор са урачунатим ПДВ – ом око 6000 евра, док нам је Глосариј један респираторнаплаћивао по просјечној цијени од 19 хиљада евра, и то наводно без икакве марже. Као доказ објављујемо свифтове уплате господина Брчвака, али и уплате Предсједништва ДПС – а које има кодно име НКТ усмјерене према Глосарију. Такође нам није јасно по ком критеријуму су уплаћена средства од 15 хиљада евра фирми Тапацир Курти из Улцињ, 50 хиљада евра фирми ФАФ и цо, из Улциња, 50 хиљада евра фирми Дерасцо Индустрy, и још једном броју фирми које су се похвалиле у јавности да су донирале средства за борбу против пандемије, а овамо видимо да смо ми уствари донирали њима. Овакво криминално понашање Милутина Симовића и НКТ – а најбоље говори о томе на који начин ће се убудуће трошити средства од донација црногорских грађана – искључиво по процјени Предсједништва ДПС – а. Али изгледа да им је ово досад било мало, већ су активирали и број телефона преко ког би требало да им уплаћујемо по један евро, како би наставили да и у овом тешком тренутку краду од сопствених грађана. Зато још једном позивамо уцијењеног Ивана Брајовића да закаже Скупштину како би пред грађанима разобличили овај незапамћени криминални подухват који реализује Мило Ђукановић, а чија ужа фамилија није уплатила ни један цент, иако је од Црне Горе отела све што се могло отети.

Општински одбор Демократске народне партије Беране, поводом парализе свеукупног живота на сјеверу Црне Горе, износи Предлог хитних мјера за помоћ становништву и привреди.

Примјеном мјера Националног координационог тијела за заразне болести глад куца на врата великог броја домаћинстава на сјеверу Црне Горе, а у многим се увелико и одомаћила. Становништво у сјеверним општинама, које су већ деценијама девастиране и запостављене од Владе Црне Горе, у новонасталим околностима, изазваним епидемијом Корона вируса, запало је у једну од највећих криза с несагледивим последицама. Јер, напросто, народ је гладан! 

Влада је зато дужна да хитно усвоји мјере помоћи за најрањивије категорије становништва и привреде. Предлажемо да ургентни, први пакет мјера помоћи, обухвати следеће категорије:

Становништво:

• Пакети помоћи за пензионере са примањима мањим од 200 евра;
• Социјални случајеви;
• Незапослени са Завода за запошљавање;

Привреда:

• Три (3) нето зараде, по запосленом, да се измире предузетницима, којима је забрањен рад у марту;
• Да се отпишу порези и доприноси на плате за три мјесеца (март-мај), као и да се призна повезивање стажа за та три мјесеца (као што је некад рађено) или;

Варијанта 2, за привреду, предвиђала би:

• Да се, по запосленом раднику, субвенционише по 300 евра, уз ИОППД образац.

Ургентне мјере за привреду би обухватале само привредне субјекте којима је онемогућен рад. 

За други пакет мјера размотрити, на основу развоја ситуације, и додатне мјере.

Податак, да новца има за помоћ угроженима, црпимо из чињенице да Влада располаже са више од 4000 службених аутомобила, од којих неки појединачно вриједе и по пола милиона евра. Влада је донијела одлуку да помогне са 155 милиона губиташку Националну авио- компанију, а притом и сама чињеница да торбице и обућа кћерке Министра Храповића коштају 32.000 евра, указују да новца има. Брачни пар Бошковић, по званичним пријавама прихода, за годину дана је зарадио 144000 евра. Уосталом, Влада по закону треба да има резерве, предвиђене Буџетом, управо за непредвиђене ситуације, изазване природним непогодама, поплавама, земљотресима, пожарима и, као у овом случају, епидемијом.

На крају желимо да скренемо пажњу на примјере одговорних држава према својим грађанима.

Помоћ за ублажавање последица, изазваних пандемијом, код неких изгледа овако:

Србија – 5 милијарди евра

Аустрија – 47 милијарди евра

Њемачка – 750 милијарди евра

САД – 3000 милијарди евра.

Хрватска, која је, иначе, најчешћи узор Влади Црне Горе, опредијелила је помоћ у износу од 3,9 милијарди евра.

Све предложене мјере Влада Црне Горе треба да усвоји ургентно. Сваким даном одлагања, ситуација се усложњава до те мјере да последице могу бити несагледиве.

Демократски фронт обавјештава јавност да је Милан Кнежевић данас отпочео служење казне кућног притвора у трајању од четири мјесеца. У складу са Законом о извршењу кривичних санкција предсједник ДНП- а је затражио да му се омогући одлазак на посао и обављање редовних радних обавеза. Адвокати Милана Кнежевића већ сјутра ће предати уставну жалбу на ову пресуду. Подсјећамо да је ову срамну пресуду донијела судија Основног суда Жељка Јововић, а потврдили судије Вишег суда Миљана Павићевић и Радомир Рацо Ивановић, док је судија Бранка Бошковић изузела мишљење. Ова пресуда ће остати једна од најсрамнијих и најкриминалнијих у заробљеном црногорском правосуђу, а њени доносиоци и извршиоци ће кад тад кривично правно одговарати за злоупотребу службеног положаја. Ни ова у низу политичких пресуда Милану Кнежевићу неће поколебати ни њега, ни ДФ да још снажније и истрајније наставе борбу против криминогеног режима који је приватизовао Црну Гору.

Умјесто да се посвети активностима на сузбијању пандемије Корона вируса, Влада Црне Горе је наставила са твитер обманама правдајући увођење полицијског часа и неформалне диктатуре. Досад донесене уредбе и мјере од стране НКТ могле су бити проглашене и спроведене само ако је у Скупштини изгласано ванредно стање. Све друго је брутално гажење Устава и закона, и то премијер Душко Марковић веома добро зна, зато нас и упућује да се жалимо њиховим партијским судовима, на којима ће судије којима је Влада додијелила станове и бесповратне кредите, сваку од ових уредби и мјера прогласити уставним.

Да су поштовали Закон о заштити становништва прво на челу НКТ не би могао да буде Милутин Симовић чија је ужа специјалност вађење кртоле прије кише и који сад одлучује о здрављу свих грађана. Затим је требало у складу са чланом 7 поменутог закона да се прогласе угрожена и заражена подручја и епидемија заразне болести од већег епидемиолошког значаја, а не као што су прогласили епидемију заразне болести Цовидом 19. Да су све ово урадили стекли би се услови да предсједник државе Скупштини предложи увођење ванредног стања позивајући се на члан 25 Устава јер се ове забране и ограничења односе на читаву државу, или да то уради Савјет одбране уколико се посланици не могу окупити, а да Скупштина накнадно верфикује тај акт. Тек након ових радњи могуће је спроводити све ове уредбе и мјере НКТ које се безуспјешно спроводе већ три недјеље.

ДФ нема намјеру да ћути на безочно прикривање стварне здравствене ситуације и врло извјесног економско социјалног колапса који нас очекује, нити ће по црногорским судовима доказивати оно што је видљиво голим оком: да је Мило Ђукановић легализовао отворену диктатуру. Зато постављамо питање грађанима Црне Горе:
– Је ли ванредно стање ако вам је ограничено кретање радним данима од 19-05 х и викендом од 13-05 х;
– Је ли ванредно стање ако вам је забрањен одлазак у друге црногорске градове?;
– Је ли ванредно стање ако је забрањено да се у аутомобилима возе више од два лица?
– Је ли ванредно стање ако је забрањено окупљање два или више лица на јавним мјестима?;

– Је ли ванредно стање ако имамо 88 респиратора а укупно 105 обољелих од којих су два са смртним исходом?;
– Је ли ванредно стање ако се обољели лијече у својим кућама а не у болницама како то и предвиђа закон који Влада намјерно погрешно тумачи?;
– Је ли ванредно стање ако су због недостатка адекватне медицинске заштите шест доктора и четири медицинске сестре обољеле, док се 237 здравствених радника налази у изолацији или карантину?;
– Је ли ванредно стање ако је Влада молила НАТО за : 4000 пешкира, 2000 постељина, 1000 кревета с душецима, 5 000 000 хируршких маски, 11 000 средстава за прање руку, 11 000 литара алкохола, 3 433 термометра, два дефибрилатора, 50 ЕКГ апарата, 200 боца с кисеоником, 20 респиратора…?;

Ако ове чињенице нису довољне да се прогласи ванредно стање, онда је јасно да смо сви ми постали покусни кунићи у лабораторији Мила Ђукановића, и да нас тек у наредним данима очекује пандемија диктатуре, неизвјесности и обмана. Али ДФ сигурно неће одустати од принципијелног указивања на очигледне недостатке и пропусте државе у борби против пандемије Цовид 19, нити ће дозволити да било ко фризира стварност трагикомичним твитер објавама и конференцијама за штампу.

Увођењем неуставног полицијског сата преко твитера Влада Црне Горе и НТК су по налогу Мила Ђукановића озваничили диктатуру и угрозили најосновнија људска права и слободе грађана. По Уставу Црне Горе нико не може увести полицијски сат нити доносити сличне уредбе прије него се у Скупштини на предлог предсједника државе прогласи ванредно стање. Од вечерас Црна Гора онако како је дефинисано у Уставу више не постоји, сад се ради о затвореној приватној скупини која доноси неуставне уредбе, и не само што на овај начин угрожавају људска права и слободе, већ се основано доводи у питање и њихова способност да нас заштите од надолазеће пандемије. Стријељани Устав и Закон о заштити становништва јасно су прописивали да је на челу НКТ требало да буде представник Министарства здравља, а не министар пољопривреде Милутин Симовић чија је ужа струка “биолошка вриједност садног материјала кромпира у зависности од рока вађења.” Управо Влада и НТК овом посљедњом уредбом без увођења ванредног стања све грађане третира као кромпире о чијим судбинама ће одлучивати Милутин Симовић уз печат Мила Ђукановића. Данас је ваљда сваком јасно у Црној Гори због чега је ДФ све вријеме потенцирао на неуставности досад донесених уредби и питао зашто се не уведе ванредно стање ако се већ налазимо у ванредној ситуацији. Зато што би Мило Ђукановић као предсједник државе морао да стане на чело одбране државе, али и сви други да преузму одговорност и обавезе у борби против ове пандемије. Али Ђукановићу и његовим сатрапима не одговара да се сазна права истина о озбиљности ситуације, нити како се троши државни новац у полицијским сатима, нити како се крше основна људска права, нити како се голоруки здравствени систем бори против овог вируса, јер је он досањао свој сан: уз пратњу обезбјеђења које носи епидемиолошке маске Ђукановић се комотно шета пустом Црном Гором.

Јавност има право да зна све детаље о капацитетима државе да се бори са корона вирусом, јер се то директно тиче њиховог здравља и живота. Грађанима Црне Горе је данас више него икада потребно тачно и објективно информисање од стране представника власти, пуна истина о стању ствари, а не уобичајено манипулисање, превара и заташкавање.

Власт је, наприје, нападом на Цркву, атаковала на духовно здравље и егзистенцију народа. Затим је, неодговорним приступом и односом према епидемији корона вируса, угрозила његово физичко здравље и егистенцију. Истовремено је, заташкавањем стварног стања у систему здравства и манипулацијама, ударила на здрав разум сваког грађанина, што је иначе омиљена дисциплина ове владајуће гарнитуре.

Власт се од првих озбиљнијих најава, а онда и од првих регистрованих случајева короне, понашала као неодговорни појединац који се нада да ће га овај вирус заобићи, уз размишљање: неће ваљда мене! Затим је наступила и још увијек је у току фаза манипулације подацима и заташкавање бројних системских проблема и пропуста.

Јавност има право да зна:

• Зашто представници власти нису на вријеме набавили тестове за корону, па чак ни довољан број маски, униформи и рукавица за медицинско особље, већ то покушавају да заташкају?
• Зашто највиши функционери власти одбијају да саопште колико Црна Гора има распиратора појединачно по градовима, тј. по медицинским центрима, колико има стручног кадра за рад са респираторима појединачно по градовима, а колико има тестова на корона вирус појединачно по градовима?
• Да ли је логично и одговорно да борбу против епидемије корона вируса у Црној Гори координирају и воде стручњак за земљорадњу и сточарство (Милутин Симовић) и економиста (Кенан Храповић) умјесто да то раде епидемиолози и инфектолози?
• Због чега се саопштава да је стање у погледу броја обољелих у Црној Гори под контролом, када је јасно да, сразмјерно броју становника, стање у Црној Гори није нимало добро, нити је охрабрујуће?
• Да ли је истина да за општине Пљевља и Жабљак тренутно постоји свега 17 тестова за корона вирус?
• Да ли је истина да су два респиратора из болнице у Пљеваљима отишла у Беране и зашто? Да ли су Пљевљаци имали право да се у конкретном случају питају, имајући у виду да су ови респиратори власништво и грађана Пљеваља? И да ли су имали право да се око овога питају доктори опште болнице Пљевља који се практично сваки дан суочавају са потребом за респиратором и мимо корона вируса?
• Да ли су представници власти свјесни да су системским пропустима и немаром државе, доктори доведени у изразито неугодну ситуацију, имајући у виду  да немају стручну подршку, док им опрема или недостаје или им се отима, а као обавезани Хипократовом заклетвом, први су на удару овог вируса?
• Одакле Милутину Симовићу право да у име, рецимо, Пљевљака или Бијелопољаца одбија поклоњене респираторе од стране државе Србије, што сигурно представља јединствен случај у свијету у овом тренутку?
• Да ли је исправан утисак јавности да се директор опште Болнице у Пљевљима плаши да иједан респиратор дође у Пљевља, па одбија донације и са других адреса?
• Како је могуће да министар здравства Кенан Храповић за све ово вријеме епидемије ниједном није дошао у Пљевља да се упозна са стварним стањем?
• Да ли Пљевља поново служе за својеврстан експеримент ове власти, имајући у виду да у сред епидемије највећи дио града нема исправну воду за пиће из градског водовода?
• Гдје је и шта ових недеља ради предсједник државе и да ли је ова епидемија корона вируса и драстично запуштено стање здравственог система у Црној Гори недостојно његове пажње, па он просто не жели да се замара овим проблемом, нити да преузима одговарајуће улоге, а одговара му приватна држава коју је успоставио?

Последње јавно обраћање Душка Марковића, до краја испуњено демагогијом и патетиком, уз јефтино подилажење здравственим и просвјетним радницима, а са врло мало или нимало конкретних информација о стању ствари или предузетим мјерама, довољно говори о нивоу озбиљности актуелне власти, а уз то огољује чињеницу да он напросто није калибар за првог човјека извршне власти.

И на крају, да ли је могуће да ова власт користи ову епидемију да се обрачунава са политичким неистомишљеницима? Приказаћемо само примјер Пљеваља. Најприје смо имали још увијек нерасвијетљен напад палицама на српског младића и учесника литија Божидара Чабаркапу, и то испред његове куће, од стране нападача у фантомкама. Затим смо свједоци кривичног гоњења бившег одборника ДПС-а и власника хотела Пљевља, који је пружајући подршку Цркви и учествујући у литијама, отказао послушност владајућој партији, гдје се он сада напрасно терети за нешто што се десило прије скоро 10 година. Поставља се питање, да ли је следећи потез власти у овом ванредном стању епидемије протјеривање свештеника, имајући у виду да су већ почела њихова привођења?

Владислав Бојовић, члан председништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта

ОТВОРЕНО ПИСМО ГРУПЕ ОДБОРНИКА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ БЕРАНЕ ПРЕДСЈЕДНИКУ СРБИЈЕ, АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ

Поштовани Предсједниче Републике Србије, Александре Вучићу,

Желимо да изразимо људску захвалност на Вашој искреној и пријатељској бризи за здравље грађана Црне Горе, и да се истим поводом оградимо од неумјерених и малициозних изјава господе из врха црногорског режима, Симовића и Храповића. Стога Вас, као одговоран дио носилаца власти у општини Беране, молимо да занемарите непромишљене и штетне коментаре поменутих режимских мешетара и политиканата. Сигурно Вам је позната и чињеница да је град Беране предвиђен као центар за збрињавање потенцијално обољелих од корона вируса, што подразумијева реално и одговорно сагледавање укупне ситуације. На беранску болницу се ослања више од стотину хиљада грађана сјевера ЦрнеГоре, уз евидентан дефицит медицинске опреме. И притом са очигледним дискриминаторским односом државних власти према овој опозиционој Општини, што изискује наш још одговорнији приступ према здрављу свих грађана са сјевера Црне Горе. У таквој ситуацији опрема, коју сте у доброј и хуманој намјери понудили, без икакве политизације сложене здравствене ситуације урегиону, потенцијално значи спашавање бројних живота у Црној Гори, те стога не смије бити предметом политичких манипулација црногорских надобудних и неодговорних челника власти. Тим прије, што је већина европских држава окренута једино сама себи, и манифестује различите облике одсуства сарадње на искорјењивању глобалне пандемије, Ваш гест да одвојите дио медицинске опреме, и да је донирате сјеверу Црне Горе, има и већу тежину, и заслужује поштовање.Као носиоци законодавне власти у општини Беране, желимо Вас обавијестити да смо спремни да прихватимо донацију, коју сте најавили у име Србије. Јер, првенствено морамо водити рачуна о томе да је наш приоритет вођење бриге о здрављу свих грађана нашег краја, без обзира нањихову политичку, вјерску, националну и другу припадност.У очекивању Вашег позитивног одговора, на крају још једном изражавамо захвалност на Вашој бризи и осјећају солидарности према грађанима Црне Горе у овом сложеном здравственом тренутку, који може чак и ескалирати и потрајати.

У име групе одборника, одборник ДНП-а у Скупштини општине Беране,

Борис Боричић

Након што се стално повећава број обољелих од Корона вируса а свакодневно од надлежних институција добијамо конфузне и контрадикторне информације, сматрамо одговорним да у име читаве црногорске јавности поставимо премијеру Душку Марковићу и предсједнику државе Милу Ђукановићу сљедећа питања:

– Колико респиратора има у Црној Гори?;
– Да ли све болнице у свим црногорским градовима имају респираторе?;
– Да ли су сви доктори и медицинско особље обучени за рад на респираторима?;
– Колики је број лежајева са којима наше болнице располажу у случају веће пандемије и неопходне изолације?;
– Са колико адекватних маски расплолаже наш здравствени систем?
– У којим апотекама је могуће купити маске?;
– Да ли сви доктори и медицинско особље посједују неопходну заштиту у виду скафандера, маски и рукавица?;
– Да ли ћете донијети уредбу о повећању плата докторима и медицинском особљу?;
– Колику су финансијску добит имали трговински ланци “Воли” и “Лаковић” након што сте објавили информацију о могућој пандемији и колике су њихове донације држави у борби против вируса?;

Ово нису само питања ДФ-а већ сваког грађанина који је забринут али истовремено жели да се на одговоран и успјешан начин суочимо са изазовима који нам слиједе.

ДНП Црне Горе подсјећа јавност да се данас, 24. марта, напунила двадесет и једна година од почетка злочиначког бомбардовања Савезне Републике Југославије. Противно одлуци Савјета безбједности, агресорске снаге НАТО-алијансе, деветнаест војно најјачих држава, тада су варварски бомбардовале једну земљу у срцу Европе током седамдесет и осам дана. Сијале су смрт убијајући недужне људе, жене, старце и дјецу, при чему је стравични биланс на крају агресије премашио бројку од двије хиљаде погинулих.
ДНП подсјећа да је НАТО-пакт свој злочиначки пир вршио бомбардујући и рушећи градове, школе, здравствене установе, медијске куће, споменике културе, пијаце, мостове, возове са путницима, при чему од свјетског насиља, уз велике људске жртве и губитке, није поштеђена ни наша Црна Гора.
Подсјећајући укупну јавност до чега може довести акт безумља великих сила, супротно свим цивилизацијским токовима и међународним конвенцијама, ДНП овим одаје пијетет свима настрадалима током НАТО-бомбардовања 1999. године у Србији и Црној Гори, у Мурину и другим градовима и мјестима, уз јавни апел да се сличан акт међународног тероризма више никад и нигдје не понови.

ЈЕЛЕНA КЉАЈЕВИЋ,

ПОРТПАРОЛ И ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДНП ЦГ

Користећи неформално ванредно стање у држави и појаву корона вируса,бруталним нападом на породицу Ђуришић из Подгорице, насилним уклањањем барикада на њиховом имању, због спора који Ђуришићи воде са државом, а затим и привођењем чланова фамилије, овај режим је показао и грубу неспремност да одговори кризној ситуацији у земљи. Али је показао спремност да и пандемију мучки злоупотријеби у отежавању живота грађана, кршећи бројне прописе, донесене због новонастале ситуације, а један од њих свакако је и забрана окупљања на јавном мјесту.

Демократска народна партија истиче да се на снимку, који је јутрос објавила Данијела Ђуришић, јасно види да ни припадници комуналне полиције, као ни запослени у “Чистоћи”, не држе социјалну дистанцу, те на тај начин флагрантно крше прописе,донесене у циљу сузбијања пандемије.

На снимку се такође јасно види и да је привођење чланова породице Ђуришић обављено без заштитне опреме, што представља и додатно, грубо кршење донесених строгих здравствених прописа.

Демократска народна партија, уз ово, поставља питање надлежнима: да ли је имовински спор, који ова породица већ годинама води са државом, окончан и, ако јесте, кад је наступила правоснажност пресуде? Ово зато јер се на снимку такође чује да припадници градских власти немају ниједан валидан документ, на основу којег су и предузели овакву акцију, него да “само поступају по наређењу”.

ДНП ЦГ на крају истиче да овакво поступање осионог режима у Црној Гори представља још један груб примјер нечовјечног понашања, које има посебну тежину јер су грађани у изузетно тешкој ситуацији због појаве вируса који пријети човјечанству. Тим прије, режим је и овог пута, још једном пао на професионалном и моралном испиту.

ЈЕЛЕНA КЉАЈЕВИЋ,ПОРТПАРОЛ, И ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА ДНП

Четврти дан пролази, а организатори напада и нападачи са фантомкама и палицама на младог Пљевљака Божидара Чабаркапу нису пронађени. Они који су од почетка радили и раде на томе да се овај случај заташка и заборави, треба да знају да им то неће поћи за руком. Уколико се у најскоријем року не открију налогодавци и извршиоци напада на српског младића, који је редован учесник литија, биће јасно да иза напада стоје дијелови полиције и тајне службе који су под контролом власти.

Уколико се у најскоријем року не открију налогодавци и извршиоци овог мучког напада на Србина у Пљевљима, у глуво доба ноћи и то пред његовим кућним прагом, полиција ће сносити одговорност за све даље догађаје.
Јавност треба да зна да је полиција већ два пута прије овог напада, претресала породичну кућу Славка Чабаркапе, Божидаровог оца, и да није пронашла никакво оружје, осим што је у другом случају ухапсила мајице на којима је отиснута традиционална црногорска застава тробојка. Приликом претреса, у кућу ове српске породице упадало је по 10 и више полицајаца, као да се ради о сједишту криминалног клана, а не о часној радничкој породици.
Врло је индикативно то што се напад на Бошидара Чабаркапу десио испред његове куће, након што је полиција у два наврата претресима утврдила да у његовој кући нема оружја. Пљевља су мали град и нико неће повјеровати да полиција није у стању да пронађе нападаче. Тешко је замислити да у Пљевљима неко некога нападне испред његове куће, а да нема заштиту одређених дијелова служби и владајуће структуре.
Посебно забрињава то што је данас у Црној Гори створен амбијент у којем је над Србима и вјерницима једине канонске СПЦ дозвољено примијенити брутално насиље, упутити пријетње и најстрашније увреде, уз већ постојећу системску дискриминацију, а да државни органи не реагују и не заштите их. С друге стране, над српском омладином спроводи се тортура и под маскама и без маски, имајући у виду да полиција приликом кажњавања, обављања претреса и привођења селективно поступа и ове мјере примјењује највише према Србима и вјерницима СПЦ, посебно од почетка мирних и достојанствених литија. Све наведено указује да Црна Гора није правна држава која гарантује правну и физичку сигурност свим њеним грађанима, што се мора промијенити.

Читав случај, посебно у погледу његовог заташкавања, може послужити као образац поступања владајуће структуре према једној поносној и пркосној српској породици у Пљевљима и Црној Гори која, и поред тешког економског положаја, у амбијенту бруталне дискриминације Срба, не жели да прода своју православну вјеру, Српску православну цркву и српски идентитет за џак мекиња и снажно се противи отимању светиња. Не искључујемо могућност да Божидар Чабаркапа неће бити једини Србин у Пљевљима који ће бити нападнут у овој паузи одржавања литија, како би се народ застрашио и одустао од масовне подршке и учешћа у одбрани светиња.

Снажно поручујемо владајућој структури да вјерујући православни народ у Пљевљима и Црној Гори неће застрашити ни овакви напади на нашу омладину, нити ће га навести да одустане од одбране својих светиња и чврсте ријешености да очува свету, канонску и државотворну светосавску цркву у Црној Гори са свим њеним епархијама.

Владислав Бојовић, предсједник ОО Демократске народне партије Пљевља и функционер Демократског фронта

Након што се у медијима појавила вијест да је свједок сарадник Саша Синђелић у жупанијском суду у Вуковару преко свог адвоката затражио да буде психијатријски вјештачен, којом приликом је суду достављена медицинска документација да се ради о психичком болеснику, постављамо питање црногорској јавности и правосуђу како се догодило да је Синђелић био здрав у Црној Гори, а да је у Хрватској психички оболио. Посебно је занимљиво како сад Саша Синђелић признаје да има дијагнозу менталних болести, док је у подгоричком Вишем суду са презиром одбацивао сваки вид и инсинуације да се ради о нерачунљивој особи.

Треба ли подсјетити да је судско вијеће на челу са Сузаном Мугошом одбило предлог за психијатријским вјештачењем Саше Синђелића који је поднио адвокат Мироје Јовановић. Или треба подсјетити да је предсједник Вишег суда Борис Савић додијелио статус свједока сарадника психички болесној особи и то под лажним именом Александар, а да му је судија Сузана Мугоша потврдила статус свједока сарадника, тј. да је његово свједочење прогласила истинитим.

Сад добијамо ексклузиву из жупанијског суда у Вуковару како Саша Синђелић увјерава судско вијеће да је луд, а уз то прилаже и одговарајућу медицинску документацију, коју је Сузана Мугоша све вријеме трајања судског поступка игнорисала, а сад знамо и због чега. Ово је још један од показатеља да је ДФ све вријеме ове трагикомичне правосудне монтаже био у праву кад је указивао на посрнулост црногорског правосуђа и његову апсолутну зависност од Мила Ђукановића. И док се наводно у Апелационом суду “пажљиво” читају жалбе одбране, свакодневно испливавају нови докази злоупотреба службеног положаја челних људи у СДТ-у и Вишем суду који су намјерно одбијали доказе који су рушили пресуду.

Тако и данас Миливоје Катнић скрива документ који је добио од Вишег јавног тужилаштва Републике Србије, а судија извјестилац Сека Пилетић нас преко сајта Апелационог суда позива да ми доставимо тај документ, иако га она може прибавити службеним путем за мање од 5 минута. Зато и не чуди што значајни дјелови црногорског правосуђа све више попримају дијагнозу Саше Синђелића, посебно ако се имају у виду посљедњи јавни наступи Миливоја Катнића. Можда је Тајновидац из Бајрамовице имун на Корона вирус, имајући у виду да нам је препоручио да не пијемо Цоца цолу из фрижидера и сладолед из замрзивача, али свакако би било корисни да се истом трошку уради заједничко вјештачење Синђелића и да макар установимо ко је кога заразио.

Поводом још једног, фрешког државног удара у глави Ђукановића, Демократски фронт доноси јасан закључак: “Ко о чему, Мило о ударима.”
Епилог новопланираног државног удара, исте убједљивости и разорне моћи као и прошли, јесте да је Црна Гора још једном спашена, наравно, игром случаја, јер је полиција, тражећи дилера у Никшићу, срећом набасала на још једног терористу, српског држављанина, који је изјавио да је баш у Острогу запослен као помоћни радник.
Наравно, код двадесеттрогодишњег терористе су пронађени тајни списи, три депеше у нивоу “војне тајне” и “строго пов.”, из којих се јасно види да крвопролиће у Црној Гори само што није било почело, а сад се не зна кад ће. Свакако, у том јефтином сценарију сад су на Црну Гору удариле специјалне јединице, ни мање ни више, него “Пантер”, мада не припадају ни војсци ни полицији Србије, али је битно да је Србија опет навалила да бестрега Црну Гору.
Јавност није била спремна да повјерује у још једну Милову будалаштину и јефтину режију, али, кад је прочитала да је командант неке неименоване снаге, под кодним називом “Јастреб”, одустао од операције, и да постоје два сумњива пакета, и то чак, да боље звучи, под шифрама за увесељавање лаковјерних: цц-24/1 и цц24/2, већ није било дилеме да је Црна Гора спашена у посљедњем трену и да Ђукановићу зато треба свечано уручити орден “Барона Минхаузена првога реда”.
Наравно, увијек су силеџије користиле “стару фору” да се прикажу као жртве, што је и овог пута случај са насилником Ђукановићем, који глуми жртву, а сву Црну Гору је жртвовао ради сопствене халапљиве жеље за влашћу и парама.
Али је сад проблем и што су “Пантери” били у обавези да изврше нови државни удар још крајем 2019. што је знак да је Црна Гора некако опстала, јер се “Пантерима” у кључном тренутку вјероватно оквасио барут. ДФ се зато срдачно захваљује Ђукановићу што је предуприједио још један државни удар 12. марта, који је требало да се изведе још крајем прошле године. Али та диспропорција у времену не значи ништа кад су у питању његови јефтини трикови, који сад још једино служе за засмијавање народа.
А поред свега опет се дешавају материјалне грешке у сценарију новог државног удара, као у сценарију старог. Овог пута, које случајности, управо пред изборе у Тивту и парламентарне, као и пред прошле парламентарне. Наиме, на сву ову халабуку и спектакуларну акцију полиције у хватању новог терористе нити се огласила црногорска полиција, ни тужилаштво, а комплетну ствар оправдава једино то што је Катнић вјероватно био забављен садњом лука. Иако су можда “Пантери” управо заузимали стратешке положаје и вршили извиђаје његовог лукосада.
У сваком случају, за Ђукановића све опет креће, наравно, из Острога, на који је бацио око, мада му режија овог Државног удара број два дјелује таман озбиљно и аутентично као и Државни удар број један. Али је добро да народ још једном види каквог манипуланта има за предсједника, који се спрда с Црном Гором и здравим разумом грађана измишљајући државне ударе свако мало пред изборе. А да ли је Ђукановић можда већ добио корона вирус, под тајном ознаком КОВИД-19, па због тога још и додатно фантазира, то би требало испитати и узети му као олакшавајућу околност.

ДЕМОКРАТСКИ ФРОНТ