Da političari moraju češće sagledavati svakodnevne probleme običnih građana, dokaz više je i scena od prije dva dana u poslovnici Crnogorskog Telekoma, i to u glavnoj ulici glavnog grada Crne Gore.
Ne ulazeći u sve napise oko privatizacije ove firme, jer to nije tema ovog reagovanja, ukazujem na opravdano nezadovoljstvo korisnika Crnogorskog Telekoma, koji se u praksi susreću s minimumom uvažavanja. Iako, u stvari, njihovi milioni na kraju prelaze u strane fondove, odlivaju se iz Crne Gore prema većinskom vlasniku iz Mađarske.
Scena u navedenoj poslovnici u sred centra Podgorice ni da je u zabačenom gradiću na sjeveru Crne Gore: od dva šaltera ne radi jedan, dakle, jedna trećina kapaciteta van funkcije. Građani se gomilaju, opravdano negoduju čekajući po pola sata i više za najobičniju informaciju. Poneko izađe kad već izgubi živce, a da i ne oposli ono zbog čega je došao. Neka gospođa posle razjašnjenja s jednim službenikom ode psujući glasno i ogorčeno, pominjući i „pljačku građana“. Ali da ovog puta ne ulazimo u tačnost i takvih tvrdnji. Jedan građanin protestuje zbog previsokih računa, i čini se da je, prema razgovoru preko šaltera, bio u pravu.
A pred šalterima skoro da i nema reda, jer nije ni postavljena nikakva linija, niti ograda, pa dežurna službenica svako malo objašnjava kako pristupati na dva šaltera, kao da to svak mora znati. Tako korisnici nijesu ispoštovani ni na taj način, nego se gomilaju i nerviraju. Poneki penzioner hukće i premeće se s noge na nogu.
Kad sam dežurnu službenicu zapitao zašto ne radi i treći šalter, mirno je rekla da je radnik na bolovanju, a na pitanje, zar nema niko da ga zamijeni, reče normalnim tonom da to ne može baš tako, da će treći šalter proraditi onda kad se dotični vrati s bolovanja..!
Da čovjek ne povjeruje u kojoj smo firmi, i u kojem vijeku! Od tri šaltera ne radi jedan, a kad će ne znamo. Dakle, ako bi se razboljela i preostala dva radnika, Poslovnicu u centru Podgorice treba zatvoriti, dok se zdravo ne vrate svi s bolovanja. A dotad, poštovani građani, dođite da se nerviramo zajedno.
Ovakvo, u cjelini, aljkavo, nemarno i traljavo ponašanje firme koja korisnike zasipa blještavim ponudama, i predstavlja se kao operater od ugleda, direktno govori o tome da se u ponašanju nadležnih ništa nije promijenilo. I da sve i dalje liči na skupocjenu razbijenu porculansku vaznu. I da se s Balkana nigdje nije mrdnulo. Blago Evropskoj uniji ko joj dolazi.
Naravno, dvoje službenika, koji pod nervozom prisutnih završavaju posao puževskom brzinom, ne snose krivicu, nego oni koji bi u firmi trebalo da povedu računa o radu poslovnice Crnogorskog Telekoma, u sred Podgorice. I da iskažu minimum poštovanja prema svojim klijentima, običnim građanima. Od kojih je, izgleda, bitno uzeti pare, a za nervozu i ostalo ćemo lako.
