Na političkoj sceni je ovih dana u prvi plan isplivao veliki broj neplivača koji, iz samo njima znanih razloga, rizikuju da sve nas koji smo se mjesecima ulivali u rijeku naroda za odbranu svetinja potope i onesposobe za dalju borbu. Svi oni misle da su sposobni da vode Crnu Goru, ali pritom zaboravljaju da su se mnogo sposobniji i mudriji od njih toliko puta nasukali. I ne bi bila velika šteta da se sa njima nije nasukala i Crna Gora.
Nigdje kao u Crnoj Gori ljudi nijesu tako često izloženi ispitu čovječnosti. Ovdje se vjekovima vodila borba između ljudi i neljudi. To je bila i ostala podjela koja se sačuvala do današnjeg dana, a koja se prenosila s koljena na koljeno i čuvala u bratstvima i plemenima kao mjera u određivanju ko je soj, a ko nesoj, ko je vjera, a ko nevjera, ko je čovjek, a ko nečovjek. Zato ne čudi što su i danas potomci neljudi dobrovoljci kada treba uprljati ruke i okaljati obraz da bi se dodvorili vlasti.
Na početku smo još jedne izborne godine. To samo po sebi izaziva posebnu pažnju građana i traži odgovor na brojna pitanja. Jedno od najvažnijih je svakako kako pobijediti vlast koja je privatizovala sve institucije sistema. Nije mali broj onih koji vjeruju da je njena moć tolika da su šanse opozicije za pobjedu svedene na minimum. Zašto nam vlast izgleda tako moćno pitanje je koje se nameće samo po sebi.
Neko je jednom rekao da živimo u svijetu u kome niko nije slobodan, u kome su samo rijetki bezbjedni i u kome je nemoguće biti pošten, a ostati živ. Prevedeno na nas, moglo bi se reći da i mi živimo u takvoj državi. No, sve traume i razočarenja kroz koja prolaze obični ljudi su podnošljiviji od straha režimlija zbog kojeg spavaju otvorenih očiju.
Još niko nije uspio da utvrdi dokle seže politika u životu ljudi i odakle počinje nepolitika. To je i nemoguće razdvojiti jer politika izvire iz naroda, a partije je samo kanališu i uobliče u programe. Naravno, postoji jedan broj ljudi koje ne interesuje politika. Oni su prosto tu i gledaju svoja posla, jer misle da su time van politike.
Domaći i strani fašisti se i u Crnoj Gori žele sakriti iza svog fašizma tako što će Srbe optužiti da su fašisti, agresori, zločinci i remetilački faktor. I ne samo da nam pripisuju ove etikete, već uporno traže da sve te monstruozne laži prihvatimo kao istine. Mi im, izgleda, služimo da bi se imali na kome iživljavati.
Ono što se u Crnoj Gori, međutim, teško ili nikako ne oprašta, uprkos prethodno naglašenoj političko-etičkoj „fleksibilnosti“, jeste ako vođa, koji po pretpostavci treba čvrsto i „muški“ da stoji iza svojih dobrih ili manje dobrih riječi i djela, bude uhvaćen u sopstvenim lažima.
На крају смо још једне тешке године која ће у историји Црне Горе бити упамћена као година подјела, прогона, игнорисања већинске воље грађана од стране режима, прекрајања историје, доношења одлука којима се понижава Црна Гора, крвавих обрачуна криминалних група, монтираних судских процеса, посрнућа инститиуција система, тешке материјалне ситуације великог броја грађана, деградације части, обесмишљавања многих других питања, толико важних за нашу будућност.
Када уз све ово на јавној сцени додатно имате терор незнања који производе квазиинтелектуалци и носиоци важних државних и политичких функција, који су стицајем чудних околности постали креатори наших судбина, онда вам не преостаје ништа друго него да се запитате може ли вас задесити већа несрећа од ове са којом се свакодневно суочавамо.
Трагично је да смо као друштво доведени у овакво стање, као што је трагично да смо дошли до тога да се за своја права боримо на улицама, зато што су институције система постале мјесто апсолутне самовоље режима. Још трагичнији је податак који се препричава ових дана да су поједини грађани стављање у затвор Небојше Медојевића прослављали пуцњима из револвера.
Тако Црна Гора полако али сигурно постаје друштво мржње и прогањања свих који другачије мисле. Да има права и правде, након што је Уставни суд прогласио члан Закона о кривичном поступку неуставним, на основу којег је Виши суд донио одлуку о стављању у затвор посланика Милана Кнежевића и Небојше Медојевића, све судије Апелационог суда и Врховног суда које су учествовале у доношењу ове одлуке, као и старјешине полиције које су издале налог за њихово хапшење, требало би да буду смијењене.
Иако су носиоци ових звања положили заклетву да ће штитити Устав, већина њих сматра да је заклетва дата шефовима режима и да је заштита њихових интереса важнија је од свих других заклетви. Ове одлуке су потврдиле оно што одавно знамо – да је држава потпуно централизована, а одлуке се доносе по диктату једног човјека.
Под овом влашћу је промовисано полтронство, непотизам, просталук, бахатост, лажљивост, корупција и криминал, обмана и незнање до неслућених висина, као никада у историји Црне Горе. Ма колико се некоме чинило да је ова власт стабилна, то је за оне који добро познају политичке прилике само привид. Они живе у страху, свјесни да свијет и народ добро знају да су они протагонисти свега чега се сада одричу. Само због страха од казне која их чека након силаска с власти, они се голом силом одржавају.
Њихово тридесетогодишње јахање које сви скупа плаћамо не може проћи без заслужене казне. Народ добро зна да је овај режим промовисао све оно чега се Црна Гора гнушала у прошлости. Зато нам треба отрежњење, да би ова земља добила власт која нас неће дијелити на грађане првог и другог реда, зависно од тога кога ће ко гласати. Црној Гори треба власт која ће изграђивати економски стабилну државу која ће закопати ратне сјекире и окренути се стварању услова за срећан живот свих грађана.
Отрежењење нам је потребно да бисмо коначно схватили да овај режим није само проблем за опозицију. Овај режим је проблем за свеколики црногорски народ. У богатим европским државама народ се буни због повећања цијена које утичу на њихов животни стандард, услова за одлазак у пензију, угрожавања грађанских права и слобода. У Црној Гори гдје се ова права драстично крше народ ћути, како би рекао један мој пријатељ „као да му је Бог памет попио!“
Ми морамо схватити да нема те власти која може побиједити народ, као што морамо коначно схватити да Црна Гора има огромне ресурсе које је ова власт криминалном политиком обесмислила.
Извор: ДАН
Danas niko ko drugačije misli od režima nije siguran šta ga sjutra čeka, bez ikakvog povoda svi mogu biti hapšeni, maltretirani i šikanirani, bez mogućnosti da se brane.
Jedino u Crnoj Gori imate nebrojeno primjera da se dva rođena brata, od istog oca i majke, nacionalno izjašnjavaju jedan kao Srbin, a drugi kao Crnogorac. Počeci agresivne antisrpske politike u Crnoj Gori rezultat su velikog uticaja NATO-a i zapadnih sila na aktuelni režim.
„Dakle, u Nikšiću je Dritan Abazović bio zadužen za pisanje i ispostavljanje neprihvatljive platforme DF-u koju su sastavljali u američkoj ambasadi operativci CIA-e, a Milošević je bio zadužen za terenski rad po gradu sa ciljem da se razbije formiranje vlasti od strane opozicije u Nikšiću. Poznato je da se tada formalno preuzeo Nikšić od strane opozicije DPS bi ubjedljivije izgubio i predsjedničke izbore 2013. i ne bi mu mogla pomoći čak ni izborna krađa“, rekla je Bulatović.
Početak slobode je sloboda sama. Čovjek postaje ono što čini i sebe definiše svojim djelima. (Sartr) Mi smo zbir svojih odluka i kao takvi dovršeni tek u trenutku svoje smrti.
Opštinska vlast je Odlukom o budžetu za 2016. godinu planirala prihode u ukupnom iznosu od 19.260.865,00 evra. Međutim, utvrđeno je da su prihodi ostvareni u iznosu od 10.237.346,70 evra, odnosno 53,15% u odnosu na planirane.
Jer, kad su krali, zaduživali i uništavali Crnu Goru, i radili sve što im je palo na pamet, ne smijemo pristati da s njima dijelimo odgovornost za račun koji su sami napravili, a koji će nažalost morati plaćati oni koji nijesu ni bili rođeni kad su ovi došli na vlast. Uostalom, nema dijaloga s režimom koji svakodnevno hapsi, vrijeđa, omalovažava i satanizuje svakoga ko ima drugačije mišljenje od njega i njegovih nalogodavaca.
Koliko je za Crnu Goru važno da se razotkriju sve zloupotrebe vlasti, nije manje važno, zbog budućnosti Crne Gore, da se razotkrije uloga brojnih takozvanih opozicionih političara i intelektualaca u pomaganju režimu da do današnjeg dana opstane na vlasti. Bilo bi porazno za Crnu Goru da neki takozvani opozicioni političari, koji su još uvijek aktuelni, ali i oni koji su pošli sa javne scene, ostanu nekažnjeni za obmanjivanje građana Crne Gore I direktno pomaganje režimu.
Osim što je izveo malograđansku predstavu o sopstvenoj važnosti i moći, dolazeći helikopterom, blokadom saobraćaja i postavljanjem policajaca na svakoj raskrsnici u centru grada, predsjednik vlade državnog udara nije našao za shodno da saopšti bilo šta konkretno u pogledu rješavanja nagomilanih problema naše opštine, od nezaposlenosti, preko drastične zagađenosti, do urušene infrastrukture.
“Dok njihova djeca uživaju u svim blagodetima, studiraju u inostranstvu, ljetuju u najskupljim ljetovalištima širom svijeta i troše narodni novac, sve veći broj mladih napušta Crnu Goru kako bi zaradili koru hljeba. Emigracija je iz godine u godinu sve veća, posebno kada je sjever Crne Gore u pitanju. Ponosni gorštaci se već godinama bore za goli život i opstanak, jer je ova vlast od sjevera napravila “slijepo crijevo”.
Za tu potrebu iskorišćeni su bivši gradonačelnici Budve, Bara i Nikšića, kao i određeni broj lica koji su sa njima povezani, i sudbinu svih tih sudskih procesa ne treba analizirati odvojeno.
Strašno je, Crna Goro, kakav sve potencijal u svom narodu imaš, a kakav ljudski otpad gajiš na vrhu piramide, primijeti jedan učesnik na protestima Demokratskog fronta, kao što je strašno kakav potencijal dat od Boga imaš da tvoji građani žive u sreći i blagostanju, a kako si dozvolila da te do gole kože pljačka grupa prevaranata, ustoličena na najvećim državničkim funkcijama.
U momentu kada sve progresivne snage crnogorskog društva očekuju makar minimum kompromisa između opozicionih subjekata, SDP se iz žablje perspektive gnuša slobodne i uspravne Crne Gore, dok istovremeno neometano ulazi u vlast sa DF-om u opštinama koje su upravo zahvaljujući snazi Demokratskog fronta postale opozicione. Gospodine Zečeviću davno je rečeno da lakej ne vjeruje da postoje pošteni ljudi, jer sve ljude mjeri po sebi!
Sva nezaposlena lica se ne nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje a osiguranih lica po osnovu nezaposlenosti odnosno nosioca osiguranja ima preko 100.000 , prema podacima Poreske uprave, pa je podatak Zavoda da je samo 50.000 nezaposlenih na evidenciji aposlutno neodrživ. Ima ih duplo više.
Strah od vlasti ma kakva ona bila Crnogorcima je ušla u krv no problemi sa kojima se susrijećemo su daleko složeniji nego što nam se čine. Nedemokratski ambijent na izborima je rezultat podrške NATO-a i Amerike režimu Mila Đukanovića, koji i sve da opozicija pobijedi sa ubjedljivom većinom ne bi dozvolili mirnu predaju vlasti jer interesi velikih sila se prelamaju i preko leđa građana Crne Gore.
Zato u rijeci ovog nesrećnog vremena u kome se sve kupuje pa čak i ljudske duše sve izgleda sitno i bezvrijedno. Sve osim života. Zato ne dam da pokore moju mrvu života. Jer ako su mogli biti vlast u mojoj zemlji ne mogu i neće nikad biti gospodari moje duše.
„Dio opozicije tako preuzima obavezu da i dalje važe sankcije protiv Rusije, ali i obavezu da im Kosovo i dalje ostane nezavisno. I preuzeli su obavezu da će mirno posmagrati otimanje naših hramova, dalju marginalizaciju srpskog jezika i zatiranje srpskog naroda. Mi imamo obavezu da to spriječimo. Zato im odavde iz Bijelog Polja poručujemo da tek počinju protesti. Tek će se međunarodna javnost baviti Crnom Gorom. Zaboraviće se na Makedoniju„, poručio je lider DNP-a.
„Onaj ko organizuje izbore“, govorio je Nikola Pašić: „taj ih i dobija”. Zato ako ne bude prelazne vlade, šanse za smjenu režima će biti znatno umanjene. Ova vlada sprovodi odluke kao i svaka kolaboraciona vlada, pa samim tim nema legitimitet da organizuje izbore.
Mogu samo zamisliti kako će u godini izbora izaći iz mišje rupe i preplaviti Crnu Goru. Neće se moći od njih odbraniti čak ni oni koji nemaju moć vlasti, jer nikad se ne zna kada se može sve preokrenuti, a njima je stalo da vam daju do znanja da su i u vašoj blizini.
I bez obzira kako ko tumačio rezultate glasanja, vlada je pala. Pala je i Pozitivna Crna Gora. Da li će pasti ili preživjeti opozicija, ostaje da se vidi. Sve zavisi od toga da li će nastaviti da vodi politikantsku ili državničku politiku. Hoće li razum pobijediti sujete, pojedinačne i uskostranačke interese? Hoće li opozicija biti na visini trenutka u kojem se nalazi Crna Gora?
Aktuelni vlastodržci se ne mogu identifikovati s nijednom časnom osobom, a kamoli s vlašću onih država u kojima su ljudi, njihovi životi i imovina na prvom mjestu. Slobodno građansko društvo kome teže sve demokratske i pravno uređene države ne stanuje u Crnoj Gori. Takvo društvo u kriminalnim vodama nema šansi. Crnoj Gori je potreban generalni remont u svim oblastima, a prije svega u dijelu vraćanja povjerenja u ljude i u institucije sistema. Potrebna joj je smjenjiva narodna vlast koja će polagati račune svojim građanima. Kažu da se vlast osladi. Više od četvrt vijeka diktatorske vlasti u Crnoj Gori je i previše, znamo da je takvima najteže otići, ali moraće.
DF je neprijatno iznenađen prisustvom pedstavnika SNP i Pozitivne Crne Gore, koji su čak i pozdravili Kongres DPS. Svako ko i malo drži do opozicione i ljudske časti nema šta da traži da sastanku kriminalne organizacije koja je opljačkala Crnu Goru, uništila privredu, napravila armiju siromašnih, obrukala državu, uvela je u brak sa mafijom i razorila moralni kodeks po kome se Crna Gora prepoznavala i kojim se ponosila, navodi se u saopštenju te stranke.
