Vlast ko­ja je obe­smi­sli­la sam ter­min zna­če­nja de­mo­kra­ti­je i nje­ne su­šti­ne, vlast ko­ju per­so­ni­fi­ku­ju lič­no­sti ko­je se ne li­be pri­mi­ti­vi­zma, pro­sta­klu­ka, uvre­da i psov­ki ne­pri­mje­re­nih funk­ci­ja ko­je oba­vlja­ju, ne mo­že bi­ti predvod­nik de­mo­krat­skih pro­ce­sa u Cr­noj Go­ri.

To ne mo­gu bi­ti ni ne­ki opo­zi­ci­o­ni li­de­ri ko­ji su gu­ši­li de­mo­krat­ske pro­ce­se u sop­stve­nim par­ti­ja­ma i pri­mi­ti­vi­zmom i pro­sta­klu­kom sje­kli gra­nu na ko­joj sje­de. Da ta­kve lič­no­sti ni­je­su ubi­li ne­be­sku Cr­nu Go­ru, či­ni se da bi nam bi­lo lak­še i da bi br­že sti­gli do ci­lja. Sta­ni­slav Vi­na­ver je dav­ne 1923. go­di­ne za­pi­sao: „Pro­tiv glu­po­sti bo­re se i sa­mi bo­go­vi uza­lud. A ka­ko se bo­ri­ti pro­tiv po­lu­tan­stva, ba­nal­no­sti, fra­zer­stva i ne­zna­nja?“
U Cr­noj Go­ri sve funk­ci­o­ni­še po for­mu­li še­fa re­ži­ma: „Sa­mo oni ko­ji vo­le me­ne, vo­le Cr­nu Go­ru. Oni ko­ji mr­ze me­ne, mr­ze Cr­nu Go­ru. Jer Ja sam Cr­na Go­ra”. Tu for­mu­lu su pri­hva­ti­li i ne­ki li­de­ri par­ti­ja, po­is­to­vje­ću­ju­ći se­be sa par­ti­jom na či­jem če­lu se na­la­ze. Na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma bi­ra­će­mo iz­me­đu lo­pov­ske i po­šte­ne Cr­ne Go­re. To je u ovom tre­nut­ku po­dje­la ko­ja naj­sna­žni­je ra­za­ra Cr­nu Go­ru. Sve osta­le po­dje­le, ma ko­li­ko bi­le va­žne, ni­je­su u rav­ni ove po­dje­le. Na­rav­no, re­žim će i ovo­ga pu­ta in­si­sti­ra­ti na nji­ma, jer one tre­ba da mu po­slu­že kao opro­ba­no sred­stvo za ma­ni­pu­la­ci­je sa gra­đa­ni­ma. Da li je cr­no­gor­sko gla­sač­ko ti­je­lo to­li­ko na­iv­no da još je­dan­put na­sjed­ne na ovu zam­ku, osta­je da se vi­di. Slo­gan pod ko­jim bi tre­ba­lo da se od­vi­ja iz­bor­na kam­pa­nja tre­ba da gla­si: „Nad­gla­saj­mo lo­po­ve”. Oko nje­ga tre­ba da se oku­pe svi gra­đa­ni ko­ji istin­ski vo­le Cr­nu Go­ru. Ako je umje­sto soj­ske, čoj­ske i ju­nač­ke Cr­ne Go­re iz­bor lo­pov­ska Cr­na Go­ra, bo­lje da ne­ma ni Cr­ne Go­re ni Cr­no­go­ra­ca. Ako u opo­zi­ci­ji ima onih za ko­je su ve­za­ne afe­re slič­ne onim u vr­hu DPS-a, tre­ba sta­vi­ti sve do­ka­ze na uvid jav­no­sti, jer ne iz­bo­ri­ma ko­ji sli­je­de bi­ra­mo iz­me­đu lo­po­va i po­šte­nih.
„Onaj ko or­ga­ni­zu­je iz­bo­re“, go­vo­rio je Ni­ko­la Pa­šić: „taj ih i do­bi­ja”. Za­to ako ne bu­de pre­la­zne vla­de, šan­se za smje­nu re­ži­ma će bi­ti znat­no uma­nje­ne. Ova vla­da spro­vo­di od­lu­ke kao i sva­ka ko­la­bo­ra­ci­o­na vla­da, pa sa­mim tim ne­ma le­gi­ti­mi­tet da or­ga­ni­zu­je iz­bo­re. Ko­li­ko re­žim u Cr­noj Go­ri sam do­no­si od­lu­ke, naj­bo­lje svje­do­či oči­gled­no mi­je­ša­nje Za­pad­nih di­plo­ma­ta u unu­tra­šnje stva­ri Cr­ne Go­re. To je još je­dan od raz­lo­ga zbog ko­jih ovaj re­žim mo­ra da ode, jer i tom i ta­kvom Za­pa­du tre­ba da­ti do zna­nja da ov­dje ima onih sa ko­ji­ma se ne mo­že ma­ni­pu­li­sa­ti.
Cr­na Go­ra ne­ma eli­tu, jer pra­va eli­ta u se­bi ne­ma po­da­ni­štva. Ako to­me do­da­mo ne­spo­sob­ne i li­ce­mjer­ne po­li­ti­ča­re, ko­ji dr­že lek­ci­je o mo­ra­lu i zna­nju, on­da se ne tre­ba ču­di­ti što nam na vr­hu sto­ji dno. Kao od­go­vor oni­ma ko­ji su iz­gu­bi­li vo­lju za ot­por re­ži­ma, ne­ka po­slu­ži sa­zna­nje da će Cr­na Go­ra i mi za­jed­no sa njom pre­ži­vje­ti sva na­ša pre­vi­ra­nja i sve na­še dra­me, ha­os i dre­ku od ko­jih gu­bi­mo dah a ko­ji stva­ra­ju pro­la­zni i po­me­na ne­do­stoj­ni lju­di. A to je, mo­ra­te pri­zna­ti, mo­tiv ja­či od svih plat­for­mi i pro­gra­ma re­al­nih i ne­re­al­nih ko­ji­ma je za­tr­pa­na Cr­na Go­ra. Naj­vi­še smo gri­je­ši­li ka­da smo spas tra­ži­li u oni­ma ko­ji su nam se na­knad­no pri­dru­ži­va­li, vi­še da bi tro­ši­li na­šu sna­gu, ne­go da bi sru­ši­li re­žim. Mno­go je onih ko­ji se da­nas zbog to­ga ka­ju, jer gu­bi­tak je lak­še pod­ni­je­ti od ka­ja­nja. A ka­ja­nja je svih ovih go­di­na bi­lo i pre­vi­še.

Izvor: Dnevna novina DAN